Nećemo dužiti – odgovor na pitanje u kom životnom dobu smo najmanje zadovoljni prilično je jasan. Prema velikom istraživanju koje je sproveo ekonomista i profesor Dejvid G. Blančflauer sa koledža Dartmut u SAD, ljudi najniži nivo životnog zadovoljstva dostižu oko 49. godine.

Foto: Ilustraija/Pixabay.com 

U studiji su analizirani podaci više od 14 miliona ljudi iz preko 200 zemalja, uključujući Evropu, Sjedinjene Američke Države i brojne druge djelove svijeta. Rezultati pokazuju da zadovoljstvo životom uglavnom prati krivu u obliku slova U – opada tokom srednjih godina, dostiže najnižu tačku oko 49. godine, a zatim ponovo počinje da raste.

Šta nam govori U-kriva životnog zadovoljstva?

U-kriva životnog zadovoljstva prikazuje kako se naša sreća mijenja tokom života i zašto mnogi ljudi doživljavaju pad zadovoljstva u kasnim četrdesetim godinama. Evo kako ta kriva izgleda:

 • Mladost: Zadovoljstvo je veliko. Sloboda, životni planovi i optimizam karakterišu ovaj period. Sve izgleda moguće.

• Odraslo doba: Sa sve većim obavezama vezanim za karijeru, porodicu i finansije, opšte blagostanje postepeno opada.

• Kasne četrdesete: Najniža tačka zadovoljstva. Mnogi ljudi preispituju svoje životne izbore, karijere i lične ciljeve. Ova faza se često naziva krizom srednjih godina.

• Period nakon toga: Od 50. godine pa nadalje, zadovoljstvo ponovo značajno raste. Ljudi uče da određuju prioritete, snižavaju očekivanja i više uživaju u pozitivnim aspektima života, piše Miss7.

Zašto smo najnezadovoljniji u kasnim četrdesetim godinama?

Nezadovoljstvo u srednjim godinama manje je povezano sa konkretnim pojedinačnim događajima, a više sa nagomilavanjem stresa. Istraživanja to potvrđuju.

Uobičajeni razlozi za nezadovoljstvo u kasnim četrdesetim:

• veliki profesionalni pritisak i briga o karijeri

• finansijske obaveze (dom, porodica, štednja za penziju)

• pojava zdravstvenih ograničenja

• poređenje sa neostvarenim životnim ciljevima

• osjećaj da se mogućnosti sve više sužavaju

Tokom ove faze, mnogi ljudi počinju kritički da preispituju svoje živote, tražeći novi pravac ili svrhu. To može uticati na odnose, karijeru, životne okolnosti ili druge aspekte života uopšte.

Da li se to podjednako odnosi na muškarce i žene?

Da, istraživanja to potvrđuju. Trenutak najnižeg nivoa zadovoljstva životom ne zavisi od pola, porekla niti kulture. Dakle, nije važno da li starimo u Evropi, SAD ili Aziji – obrazac ostaje gotovo identičan. To ukazuje na to da je reč o univerzalnom ljudskom fenomenu.

Hoćemo li ponovo postati srećniji?

Koliko god početni rezultati djelovali sumorno, oni takođe nose jasnu pozitivnu poruku: nakon što se dostigne najniža tačka, zadovoljstvo životom ponovo raste – i to trajno.

Mnogi ljudi stariji od 50 godina navode:

• veći unutrašnji mir

• realnija očekivanja od samih sebe

• jasnije prioritete

• veće uvažavanje međuljudskih odnosa i zdravlja.

Druga istraživanja čak pokazuju da su stariji ljudi često emocionalno stabilniji i zadovoljniji od mlađih odraslih osoba. To ne iznenađuje, s obzirom na to da imaju više životnog iskustva, da su rešili brojne probleme i verovatno naučili kako da se lakše snalaze u životu.

Šta ova studija znači za naš svakodnevni život?

Ne doživljava svako automatski vrhunac nezadovoljstva životom u 49. godini. Lične okolnosti, karakter i životni izbori i dalje igraju značajnu ulogu. Studija takođe može djelovati ohrabrujuće, jer pokazuje da je nezadovoljstvo u srednjim godinama sasvim normalna pojava koja obično prolazi. Saznanje o tome omogućava čoveku da se s tim suoči svesnije i iskoristi to kao priliku za promjenu.