Jovanka Radičević poziva na humanost:

Foto: ihf.official - Aniko Kovacs

“Milion je načina da pomognemo i sačuvamo jedni druge. U ovakvoj situaciji svi smo i sestre i braća i unuke i unuci. Apelujem, ko god da je u prilici novčano ili bilo kako drugo da pruži ruku. Ako su u ulazu starije komšije i ako nijesu u mogućnosti da izađu i kupe što im je potrebno, treba im prići i pomoći. Svaka vrsta pomoći je dobro došla. U neizvjesnim danima treba da budemo tu jedni za druge. Jer, smo svi nečija djeca, sestre, braća™ Najteže mi pada razmišljanje o starijim ljudima i djeci koja nemaju dovoljno hrane i čiji se roditelji muče za dnevnicu da bi im omogućili osnovne životne namirnice. Ali ja znam da smo humani i znam da smo svi ljudi”, poručila je naša “lavica”.

Jovanka Radičević, svakodnevno, a što preporučuje, organizuje dan od jutra.

“Prije svega, poštujem sve ono što nam preporučuju. Do mojih na selo odem kada treba nešto da im odnesem. Najljepši i najdragocjeniji momenti su sa djecom, tada na sve zaboravim. Mnogobrojna smo familija i najsrećniji smo kada smo na okupu”.

Sport je stao, ali nije život Jovanka razmišlja pozitivno.

“Važno je da budemo disciplinovani i pametni. Glupo je da pričam koliko mi fali rukomet, ništa više ili manje nego drugima. Nedostaje mi dnevna rutina jakih treninga, ali nijesam jedina, svima nam nedostaje. Ali sve je to u drugom planu. Mislim da smo svjesni situacije. Nemamo prvo da otežavamo nikome život. Medicinski radnici, ljudi u marketima su konstantno izloženi virusu, svoje živote i porodice ugrožavaju da bi nam pomogli. Moramo i mi da im pomognemo. Vidjela sam starije ljude da sjede na klupama, a najugroženiji su. Apelujem na njih posebno. Moramo da budemo pametni i disciplinovani”.

Dan počinje kafom zatim manjim aktivnostima po kući.

“Dobili smo plan i program rada od kluba. Sve to kod kuće možemo da odradimo.Kad sve ovo završim pođem na selo kod roditelja, gdje mi je glava najmirnija. Kuća, dvorište i zelenilo je nešto drugačije od stana. Od danas krećem sa trčanjem, opet ću se vratiti stadionu pored kuće. Tamo gdje sam kao dijete igrala sa svojim vršnjacima fudbal. U suštini, prođe dan. Mirna sam i stabilna, nikoga oko sebe da ne ugrožavam jer nijesam nemarna”.

U komunikaciji je sa mnogim sportistima u inostranstvu. Svakodnevno sa Andreom Lekić, od naredne sezone novom članicom Budućnosti.

“Čula sam se juče sa Andreom, teško joj je. Navikli smo svi na razne sportske aktivnosti, a sad je, praktično, sve stalo. Ali iz razgovara sa ljudima u Crnoj Gori i inostranstvu. vidim optimizam. Vjeruju da će i ovo proći brzo i da ćemo se vratiti svakodnevnim obavezama”.