"Svoju snagu prepoznaćeš po tome koliko si u stanju da izdržiš samoću", rekao je Mika Antić.

 

Foto: Screenshot YouTube/rakovac1

Miroslav Mika Antić bio je srpski pjesnik. Pijre nego što je postao poznat bavio se raznim poslovima – bio je mornar, radio je u lutkarskom pozorištu.

Mika Antić osim pisanja bavio se i filmom, novinarstvom i slikarstvom. Takođe je bio i urednik lista "Ritam" i "Dnevnika" u Beogradu i "Mladog pokolenja".

U amanet nam je ostavio neke od najljepšh citata i stihova. Ovo su neki od njih:

- Srce se nema da se ima, srce se ima da ga daš svima.

- Treba preskakati nebo. Imati najviše želje, pa će tako sve ono što je manje samo od sebe biti preskočeno.

- Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?

- Najljepša poezija je trenutak kad nisi svjestan pjesme. I najljepši je život kad nisi svjestan da živiš, nego misliš da sanjaš.

- Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti. Nije sve u svoje vrijeme, već sve u tvoje vrijeme.

- Ne bojim se ja zuba, zubi su mekši od usana. Zubi ujedaju za trenutak, a usne za cijeli život.

- I samo onda kad i mi tražimo, moći će neko i nas da sretne.

- Svoju snagu prepoznaćeš po tome koliko si u stanju da izdržiš samoću.

- Treći put kad se zaljubiš, izbriši obje ranije. Nek treća bude prva. Nek peta bude prva. Nek stota bude prva, ako se pošteno diše. Kad ljubav brojiš do jedan, onda je ima najviše!

- Nema na svijetu dvije iste srijede, dva ista utorka, ista petka. Sve nove ljubavi drukčije vrijede, živi se svaki put ispočetka.

- Ja umijem u svakom novembru da napravim jun

- Ludo moja, zar ne znaš: Divno je nemati plan

Odlomak iz pjesme "Zapisano u sredu" 

U sredu smo se prvi put sreli,
a do tada se nismo znali.
U petak smo se zavoleli.
U ponedeljak posvađali.
Opet je sreda. Sad svima kažem
dok lutam po korzu sam:
ne, nije ona lepša ni draža
od drugih devojčica koje znam.
Pa kad je sretnem – oči krijem.
Zviždućem. Gledam u nešto drugo.
I mislim: zbilja, svejedno mi je…
Al okrećem se dugo… dugo…

Odlomak iz pjesme "Uspavanka"

I kad se umoriš gorko,
i trne u tebi veče,
divno je svoj jastuk nadom
zaliti i obojiti.

I važno je ovo,
važnije od najprečeg:

kad se toliko lepote
u sebi čuva i ima,
umeti,
da niko ne sazna,
bar komadić tog nečeg
umotati u snove
i dosanjati svima.

Tako će vek tvoj biti
manje samotan,
zao,
sa manje briga,
ružnoće,
i plača,
i straha
i tuge.