Najskuplja serija u istoriji, po romanu “Gospodar prstenova” Dž. R. R. Tolkina, sinoć je imala svoju premijeru sa prve dvije epizode i odmah je dobila brojne recenzije.

Foto: Youtube screenshot/Prime Video

Praktično otkako je najavljena prije nekoliko godina, Amazonovoj skupoj seriji prikvela „Gospodar prstenova“, “Prstenovi moći” (The Rings of Pover), mnogo ljudi je predviđalo propast, piše “Njujork Tajms”. Zaista, takva serija krije puno opasnosti: mora da osvoji široku publiku i da bude u skladu sa voljenom filmskom trilogijom Pitera Džeksona iz ranih 2000-ih. I takođe mora da zadovolji mrzovoljne čitaoce Tolkina koji su decenijama raspravljali o ovom materijalu.

S obzirom da su prve dvije epizode emitovane sinoć (nove epizode će se emitovati svakog petka, počevši od sljedeće nedelje), kritike pljušte. Da li je ova najnovija TV mega-franšiza katastrofa ili trijumf? Briljantno ili dosadno? Neuspjeh koji su mnogi predviđali ili serija koja će zavladati?

Džejms Ponjevozik, glavni televizijski kritičar “Njujork Tajmsa”, piše da u početku serija „ne izmišlja ponovo prsten“. Međutim, „dodaje nekoliko novih filigrana“, dodaje on. „Odmah dočarava vizuelnu čaroliju filmova. Što je još važnije, uspijeva povremeno da stvori sopstvenu čaroliju, magiju pripovedanja." Neke od tih magičnih iskri dolaze u obliku „čovjeka zvijezde“, koji putuje u Srednju zemlju preko meteora, i nijansiranog prikaza Galadrijele: „Nemirna, opsednuta Galadrijel nalik Keri Matison možda nije samo Tolkin, “, piše Ponjevozik. "Ali ona je zanimljiva."

Postoje nevjerovatno velika očekivanja da visokobudžetne serije fantastike ne samo da uspeju, piše Ros Dauthat, kolumnista mišljenja Tajmsa, već i da postave pravac za novo doba televizije: doba Blokbaster TV-a. Izazov za „The Rings of Power” biće humanizacija njegovih epskih karaktera i likova u centru pažnje sa kojima se publika može identifikovati. Seriji je „potrebno više politike i ličnosti i nemagičnih sukoba“, piše Douthat.

Proučavalac Tolkinovih dela, dr Majkl D. C. Drout, zazire od trenda stvaranja franšiza od književnih dela, posebno, u ovom slučaju, bez znanja ili dozvole preminulog autora. Ako gledaoci budu razočarani Amazonovom serijom, predviđa Drout, biće jer joj nedostaje „literarna i moralna dubina“ Tolkinovog svijeta. On se pita: „Može li kompanija sa tolikom namjerom da dominira kao što je Amazon zaista razumjeti ovu perspektivu — i prilagoditi taj moral ekranu?“

Leon Miler iz “Poligona” smatra da su prve dvije epizode ​​serije „kratke“, uprkos tome što su „impresivno filmski“ urađene sa „bravuroznim radom kamere“. „Sve je to sjajno, ali je i tako poznato“, piše on. Proširivanje Tolkinovih mitova i pojačavanje nezgrapnog dijaloga u seriji bi pomoglo: „Jezik je bio velika stvar za Tolkina; on je bio don sa Oksforda koji nije samo učio jezike, on je izmislio svoje jezike iz zabave.”

Kritičae “Los Anđeles Tajmsa” Robert Lojd smatra da se serija uklapa u sivu sredinu, „ni katastrofa ni trijumf“, dodajući da smatra da su ženski likovi u prvom planu, posebno Galadriel (koju glumi Morfid Klark), od koristi za seriju. Jedina potencijalna mana je, kada prikazuje rasizam iz svijeta fantazije, serija odlučuje da „previše očigledno usvoji jezik savremenih američkih predrasuda da bi istakla stvar“. Ali to je, kaže, „prije pitanje lošeg pisanja nego loše ideje“.

Glavna TV kritičarka “Varajetija”, Kerolin Framke, vidi ljepotu u tome kako serija balansira toliko različitih likova i priča, poput ploča koje se vrte: „Kada jedan preti da će se srušiti, serija može jednostavno da pređe na sljedeću dok ne bude spremna da bira tamo gdje je stala.” Ipak, najstabilnija od tih ploča ostaje Galadrijela. Takođe, za one koji se pitaju da li je emisija bezbjedna za djecu, ona određuje: „Da, sve dok mogu da podnesu rat i/ili povremeni strah od skoka orka.”

Kritičar “Dejli Bista” Nik Šager se divi tome kako serija uključuje voljene likove — posebno Galadriel („dušu „Prstenova moći“) — dok istovremeno uspostavlja zapanjujuća nova kraljevstva. Ali on se najviše divi pažljivo proračunatom tonu emisije — „ravnoteži između slavnog i podlog, romantičnog i brutalnog, euforičnog i očajnog, i velikog i intimnog“. Ovo je „uzbudljivo obimna fantazija“, piše Šager, zaključujući da se „osjeća svježim i živim“.