Kotoranin, Antonio Matković, pokazao je da volja može da pobijedi sve prepreke.

Foto: meridianbetsport.me

Prije tri godine, Antonio je doživio tešku saobraćajnu nesreću zbog koje je vezan za kolica, ali mu je bavljenje sportom pomoglo da se izbori sa teškom situacijom.

U razgovoru za Meridian Sport, Matković je govorio o tome kako je sportom uspio da izađe iz teške situacije.

U sportu si našao motivaciju za što brži oporavak. Već u martu te očekuje prvo takmičenje u bodibildingu, kakva su tvoja očekivanja?

Rekreativno se bavim sportom dugi niz godina, a u junu imam prvo profesionalno takmičenje u bodibildingu. Naravno nadam se dobrom rezultatu, konkurencija nije naivna, uglavnom su to takmičari sa iskustvom, ali kao optimista u životu i na takmičenje  idem sa parolom „osvoji sve što se osvojiti može“.

Sigurno da ne želiš tu da se zaustaviš, šta planiraš nakon Londona?

London je prvi u planu i biću jedini predstavnik Crne Gore. Nakon toga je takmičenje u Srbiji, zatim slijedi Španija. U septembru je najveće takmičenje u Evropi koje će se održati u Londonu. Iskreno se nadam da ću uspjeti da se kvalifikujem i za takmičenje koje se sljedeće godine održava u Americi.

Na koji način si se primao za predstojeće takmičenje? Da li su uslovi u kojima si radio bili na potrebnom nivou?

Pripreme za takmičenje su u toku. Na nivou je samo moja volja. Uslovi za samu pripremu su očajni, nikakvi. Ispod svih mogućih standarda. Nisam siguran da se uopšte mogu nazvati „uslovi“. Ako krenemo od toga da osobi sa invaliditetom nije omogućen prilaz u teretanu, da ostalo ne treba ni spominjati.

Koliko je za bavljenje bodibildingom potrebno odricanja?    

Bodibilding je sam po sebi vrlo zahtjevan. Ako na to dodamo još stanje u kom se ja nalazim to vam dođe zahtjevno na kvadrat. Šalu na stranu, potrebno je mnogo odricanja, a i troškovi su ozbiljni. Sami treninzi su naporni, a uglavnom imam dva treninga dnevno. Posebna ishrana i dijete se podrazumjevaju. Raniji odlasci na spavanje, ranije ustajanje, što podrazumijeva izostanak noćnog života...

Osim što aktivno treniraš, vodiš personalne i onlajn treninge za osobe sa invaliditetom. Što bi poručio ljudima koji su u sličnoj situaciji kao i ti?

Svim ljudima, bili sa invaliditetom ili bez njega poručio bih da se aktiviraju. Fizička aktivnost je nešto što ne bi trebalo da izostaje u životu svakog pojedinca. Život sa invaliditetom nije ni malo lak, neke svakodnevne, naizgled trivijalne radnje predstavljaju izazov, ali glavu gore. Bez obzira na svakodnevne probleme, nađite vremena za sebe, nađite motivaciju i gledajte život sa vedrije strane. Tu sam za svakog ko je raspoložen da trenira, da se zdravo hrani, da uradi korisne stvari za svoje tijelo, jer na kraju krajeva samo jedan život imamo.