Predsjednik pokreta "Evropa sad" Milojko Spajić istakao je gostujući u Jutarnjem programu TVCG da je ekonomsko stanje koje je ostavila 42. Vlada i ovo u kojem se sada država nalazi potpuno drugačije.

Foto: arhiva, gov.me/B.Ćupić

Pripreme za turističku sezonu nijesu urađene kako treba i politička kriza je, kako je naglasio, ništa u odnosu na ekonomsku krizu koja nam predstoji. Smatra da, ipak, nema potrebe za novim zaduživanjem, te da je obaranje Vlade u februaru bila greška i da su izbori jedino rješenje.

Geopolitički tokovi će, kako dodaje, imati uticaja na Crnu Goru, a neshvatljiva je intertnost Vlade po tom pitanju.

"Da smo mi dio ove vlade znam da bismo išli u Brisel i tražili nadoknade za solidarisanje sa Evropskom unijom, tražili bi finansijsku solidarnost prije svega. Siguran sam da se moglo više uraditi za sezonu, priprema je zakazala. Nije dovoljno da odete na TV i pozovete ljude da dođu u vašu zemlju, morate pripremiti infrastrukturu, obezbijediti vaučere, neke povoljnosti. Ljudi su stekli percepciju da je jednostavno napraviti sezonu, isplanirati buđet", naglašava Spajić.

Dodaje da je situacija lošija i da ako Crna Gora sada izađe na tržište ona će se zaduživati po nekih osam do 10 odsto, a njega su napadali kada se država zaduživali do 2,8 do 2,9 odsto.

Spajić napominje da su prva tri mjeseca u godinu nakritičniji, jer imate najveći odliv iz budžeta, a najmanje priliva, i nakon takvog kvartala su uspjeli da ostave 300 miliona eura i računali su da će nova Vlada moći da ostvari suficit.

"Mislili smo da smo stvorili dobru situaciju, a sada čujemo da fali para i da dolazi i MMF u Crnu Goru. Ne znam koliki je štap MMF-a za CG, ali se zna taj njihov princip štapa i šargarepe. Oni sigurno nose rezove i jeftina zaduženja, ali do države je da ne dođe do aranžmana sa MMF-om, jer to govori o njenoj nesposobnosti da vodi svoje finansije", kaže Spajić.

"Mi smo budžetom za ovu godinu planirali zaduženje do 70 miliona, ali za amandmane koji će biti pridodati, i ne račinajući da će prihodi biti 180 miliona eura veći nego što smo mi planirali. Mi smo već pokrili ovih 70 miliona za amandmane, tako da razloga za zaduživanje nema osim ako ova Vlada ne uspije da zadrži prihode na ovom nivou", kazao je Spajić.

Zahvaljujući programu Evropa sad, ističe, građani ne osjećaju krizu kao neke države u Evropi, naročito zemlje u okruženju. Desilo se povećanje plata i penzija, i to bi bilo mnogo osjetnije i za građane bolje da se nije desila Ukrajina, ali, kako je dodao, ne možemo birati geopolitičku situaciju.

"Brine nas da li ćemo doći u istu situaciju kao u decembru 2020, brinemo se i kao građani. Imamo srećom Evropu sad koja pomaže pri domaćoj proizvodnji koja puni budžet, pa ne zavisimo toliko od turizma kao prije dvije godine. Imaćemo prihode slične prošloj godini od prihoda i carina, tako da zbog toga, te discipline koja je uvedena, imamo okolnost da ćemo biti na nivou prošle godine, ali turistički radnici će biti pogođeni", objašnjava Spajić.

Ističe da pokret Evropa sad, nije još uvijek parlamentarna stranka i ne učestvuju toliko u političkim dijalozima stranaka koje čime vlast i opoziciju.

"Naše osnivanje je rezultat gaženja volje građana od 30. avgusta. Ako se politički akteri dogovore konstruktivno onda ćemo to podržati. Nemamo ništa protiv toga, bićemo konstruktivna opozicija. Najbitnija je politička stabilnost, ali prije svega ekonomsko znanje. To znanje mora biti poduprijeto političkim kapacitetima, tako da ako ima dogovora koji uključuje sve ove tri stavke to ćemo pozdraviti, ako toga nema kritikovaćemo tu vlast", poručio je Spajić.

Kaže da bi njima kao mladoj stranci možda i odgovaralo prolongiranje izbora, jer bi uspjeli bolje da se pripreme i osnuju lokalne odbore, ali to nije dobro za državu, jer su izbori jedini izlaz.

Poručuje da kao mala država možemo lako da regujemo i da se ekonomski prilagodimo i oporavimo od nekim spoljnih uticaja.

"Ja sam optimističan po pitanju Crne Gore i standarda građana, ali neko mora da se bavi time, da povećava zarade i panzije. Uvozno smo orjentisana zemlja, pa malo možemo da utičemo na cijene uvoznih proizvoda, ulja, nafte, brašna. Može da se smanji akciza, ali to nije dugoročno rješenje. Mora ekonomija da raste na održiv način", kaže Spajić.