Predsjednik Vlade Crne Gore Milojko Spajić govorio je na zajedničkoj konferenciji za medije misije Međunarodnog monetarnog fonda, Vlade Crne Gore i Centralne banke Crne Gore, na kojoj je, između ostalog, bilo riječi i o efektima programa Evropa sad 1.

Foto: Vlada Crne Gore/B.Ćupić

„Sve što bih istakao jeste da u decembru 2021. godine nismo bili u mogućnosti da predvidimo šta će se desiti u svijetu u februaru 2022, a što je imalo veliki uticaj i na Crnu Goru. Tako da je super što su stvari ispale baš dobro i bez sumnje mogu reći da podaci pokazuju da ne samo što je ostvaren napredak u poreskom sistemu, što je bila intencija mjera koje su bile u Evropi sad 1, već možemo vidjeti da su zaposlenost, ukupna potrošnja i ukupan rast takođe imali korist od ovog programa”, poručio je šef misije MMF-a za Crnu Goru Šrikant Seshadri.

Premijer Spajić je izrazio zadovoljstvo jer je, kako je rekao „Srikant Seshadri, šef misije MMF- a, danas potvrdio ispravnost programa Evropa sad 1 i načina na koji je sproveden, uprkos velikom protivljenju sa raznih adresa. Program je uticao na povećanje zarada, ali je imao i brojne druge pozitivne efekte. Idemo dalje. Isti epilog očekujemo i kada sprovedemo program Evropa sad 2”, poručio je Spajić.

Tokom izlaganja premijer je kazao da sve zaključke Misije MMF-a Vlada Crne Gore uzima kao osnov za kreiranje buduće fiskalne strategije.

„Ako znamo da Crna Gora nije donijela Fiskalnu strategiju od 2021. godine i Strategiju upravljanja javnim dugom od 2018. godine, jasno je da je to pitanje jedno od najvećih prioriteta ove Vlade”, istakao je on.

Spajić je kazao da Vlada nije imala vremena da, usljed kratkih rokova, sve mjere implementira u Budžet te istakao da će dodatne mjere fiskalne konsolidacije biti sastavni dio Fiskalne strategije.

„Na tom planu očekujemo tehničku podršku MMF-a koji posjeduje veliko iskustvo i ekspertizu”, poručio je premijer.

Na konferenciji je bilo riječi i o budućim zaduženjima, a predsjednik Vlade je poručio da će se država zaduživati samo u skladu sa onim što je planirano budžetom, te da je za otplatu starih dugova ove i naredne godine potrebno po pola milijarde eura godišnje.

„To zaduženje je predviđeno Budžetom, a realizovaće se onda kada za to budu najpovoljniji uslovi na tržištu”, zaključio je Spajić.