Pravi razlog za ovu pojavu stručnjaci još nisu utvrdili, ali je činjenica da su toplotni talasi sve jači i češći.

Foto: Ilustracija, Pixabay

Toplotni talasi postaju sve intenzivniji, češći i traju duže zbog klimatskih promjena, posebno u Evropi, upozorili su naučnici, koji napominju da se Stari kontinent zagrijava tri do četiri puta brže od ostalog kopna u istom klimatskom pojasu.

Visoke temperature probile su rekorde na kontinentu ovog ljeta, bile su oko ili iznad 40 stepeni Celzijusa u velikom dijelu zapadne Evrope.

„Uočavamo porast broja toplotnih talasa i njihovog intenziteta”, kaže Robert Votar, klimatolog iz francuske Laboratorije za klimu i životnu sredinu za Glas Amerike.

Vreli talas 2003. godine usmrtio je više 70.000 ljudi, dok je u narednim talasima 2006, 2010, 2015, 2018, 2019 i 2020. stradalo na desetine hiljada.

U prosjeku, sada je temperatura i do 1,99 stepeni Celzijusa veća nego u predindustrijskom periodu, a Evropa se zagrijavala skoro duplo više od globalnog prosjeka koji je 1,1 stepen Celzijusa.

Posljednji toplotni talasi pokazali su da su u Evropi temperature bile od tri do pet stepeni veće nego u periodu prije klimatskih promjena, kaže Votar.

„Mi zapravo ne znamo zašto imamo toliki porast temperature koji ne može da se predvidi. Modeli predviđanja lako prognoziraju poraste od 1,5 do dva stepena u toplotnim talasima, ali ne mogu da predvide četiri stepena. Zaista nevjerovatno”, rekao je francuski klimatolog.

Dim Kumo, klimatolog sa Univerziteta Vrije u Amsterdamu, kaže da se Evropa zagrijava tri do četiri puta brže od ostalog kopna u istom klimatskom pojasu.

Klimu u Evropi formira i vazdužna struja koja se brzo kreće od zapada ka istoku, na sjevernoj hemisferi. Naučnici vjeruju da je vrele talase ove godine pojačalo i suvo tlo uzrokovano sušama.

Vlažno tlo odbija vrelinu, kaže naučnica Sonja Senervitan iz Ciriha.

"Kada se tlo koje je inače vlažno isuši, imate smanjeno isparavanje vode iz biljaka ili iz tla direktno. Taj proces koristi inače mnogo energije, a ako se ne dešava zbog isušenog tla, onda ta energija počinje da zagrijava vazduh”, objašnjava ona.

Usporavanje glavne okeanske struje u Atlantiku takođe može da doprinese vrelim talasima u Evropi. Ta struja zagrijava vodu na sjeveru i donosi hladnu vodu iz dubina na jug. Klimatski modeli su predviđali da će struja usporiti zagrijavanje.

„Nismo 100 odsto sigurni, ali postoje indikatori da struja u posljednjim decenijama usporava”, kaže fizičarka Levke Cezar sa univerziteta Mejnut u Irskoj.

Usporena morska struja mogla bi da ohladi sjeverni Atlantik i uzrokuje promjene u vazdušnoj struji tako da donese još toplijeg vazduha u centralnu Evropu, što bi moglo da znači i još vrelih talasa.

Naučnici su saglasni da je potrebno još istraživanja kako bi se utvrdilo zašto se Evropa zagrijava toliko brzo. Jasno je, kažu, da će ljeta u Evropi biti sve toplija.