Najbolji teniser svijeta, Novak Đoković, uživa u deceniju dugačkom braku sa suprugom Jelenom sa kojom ima dvoje djece – sina Stefana i ćerku Taru.

Foto: Instagram screneshot/jelenadjokovicndf

Novak i Jelena su jedni su od najpoznatijih parova naših prostora, a njihov privatan život veoma interesuje javnost.

Jednom prilikom, supruga slavnog tenisera progovorila je o roditeljstvu i predrasudama sa kojima se susretala.

"Mi žene smo naučile da budemo popustljivije. I da sve, da svako može kod nas. Da uvijek budemo tu, da pomognemo, da damo sebe. Međutim, osjetila sam da tu moja djeca najviše ispaštaju. Onda ja na kraju dana nemam snage za njih i njihove potrebe. Njihove potrebe su konstantno, da kažem, opipkivanje granica i guranje, mislim, svašta nešto. Oni su vrlo privrženi nama, ali u isto vrijeme i stalno te turiraju. Ne znam da li je to dobar izraz".

"Vremenom sam postala bolja u postavljanju granica drugim ljudima da bih mojoj djeci bila bolja mama i razumela njihov razvojni period. Jer, znate, mi sad šetamo gradom i vidimo ljude od 40-50 godina koji se ponašaju kao djeca od 3-4 godine, koji vrište, koji nemaju uravnoteženost u sebi i naravno ne znaju da svoje emocije regulišu. Jer nismo učili regulaciju naših emocija. Naša regulacija je da vičemo, da udaramo, da psujemo, da kažnjavamo i tako dalje. To nije način. Da, to je agresija", rekla je ona tada, i nastavila:

"Pa to je taj rad na sebi, u stvari mi pričamo, skoro sam čula kako jedno dete ide, ne znam da li ima 10 godina, ide kod psihologa, roditelji šalju dijete kod psihologa. A ja se pitam, a kada će roditelj kod psihologa, jer nama trebaju roditelji koji su dovoljno, da kažem, osvešćeni i radili na sebi da mogu da budu podrška svom detetu. Jer ako samo dete ide kod psihologa, nismo baš dobar posao uradili, jer nije dijete pogrešno. Nismo dobar posao uradili sami sa sobom. Pa nismo, da, ali iskreno, baš to ono što smo i rekli, roditeljske perspektive, svaki roditelj ima različitu perspektivu.

"Znate, neko će svoje dijete etiketirati i reći da je baš plačljivo, da je ovako, da je razmaženo i sva što će neko da kaže za svoje dijete, ali u stvari mi pričamo o ponašanjima koje su prihvatljiva i neprihvatljiva i samo treba da ih korigujemo. I slažem se da treba da postoje granica za djecu. Nekada smo dobri u postavljanju granica, a nekada nismo. Zavisi opet od nas, je li tako? Ako smo mi i sa sobom dobri, onda će nam biti mnogo lakše da zauzmemo stav i da se držimo toga i kad dete krene da vrišti i da moli i da traži, a daj mi, a daj mi, a daj mi, a mi ćemo znati zašto smo rekli ne. Ali ako mi nemamo dovoljno snage, a dete krene da nas tera i da priča, molim te, da ne, molim te, nego daj mi, daj mi, ti si ovako, ti si onako, pa mi ćemo za tri mjeseca…".

"Ja iskreno često čujem onu priču, lako je njoj, ona ima. Može joj se i lako je njoj da se time bavi. Ali ja stvarno mislim da to nema nikakve veze sa novcem. Mi smo svi ljudi i prolazimo kroz te emocije koje su rolerkoster svakodnevni. Ma nema, ja sam stvarno i pokušala da delegiram dosta stvari da sebe rasteretim da bih mogla da budem dobra mama moji deci i opet imam probleme. Tako da i sa tim da li je neko spremio ručak ili nije, ako ja nisam u sebi dobro. Znate, postoji puno depresivnih ljudi, anksioznih ljudi, ljudi koji imaju strahove za svoju djecu… Koga briga za ručak kad ja brinem da li mi je dijete zdravo, jel’ tako? I onda kreće, au, nemoj to da diraš, nemoj ovo, nemoj ono. Znači, napravimo haos, nije od čega, a neko će reći, ma nemam ja vremena da mislim za to, ja moram da spremim ručak, jel’ tako? Pa će dijete potpuno biti ostavljeno negdje da se bavi nečim. I misliće da je to dijete dobro, jel’ tako, što je pušteno. E to je ono što ja kažem, nikad dovoljno dobro",  rekla je ona tada između ostalog za „Novu“.