Uslovi koje država najavljuje u projektu “Velje Brdo” za rješavanje stambenog pitanja su veoma povoljni i radi se o veoma dobroj ideji, rečeno je večeras u emisiji “Okvir” na Televiziji Crne Gore.

Foto: arhiva, I.Šljivančanin/skupstina.me

Na temu “Projekat Velje Brdo – crnogorski san ili java” u emisiji “Okvir” govore Slaven Radunović, ministar prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine, Blagota Radović iz Zetagradnje, Dragan Živković iz Udruženja podstanara i Novak Svrkota, ekonomski analitičar.

Ministar Radunović je predstavio projekat i istakao da je to najveći urbanistički poduhvat u Crnoj Gori. On je naglasio da je problem Podgorice velika gustina naseljenosti i malo zelenila. Naveo je da se ukazala sjajna šansa, koju država treba da iskoristi.

“Kompletna imovina na Veljem Brdu je državna ili Glavnon grada, što ne mijenja stvar, a jedan mali dio je privatni, ali svakako, vjerovatno ćemo se lako dogovoriti sa sadašnjim vlasnicima. Svi parametri pokazuju da se radi o vrlo uspješnom projektu. Tvrđava koja se nalazi tu ostaje zaštićena i ostaje u šetačkoj zoni. Planirano je da bude 57 odsto zelenih površina, ali i površine za sport i rekreaciju, a uz to takođe tu će biti i vrtići i škole”, kazao je ministar Radunović.

On je rekao da je planirano sve što je potrebno za moderan život, šoping centri, hiper marketi….

“Planirani su objekti za stanovanje. Biče to urbanizovano, na moderan način, sve uredno i dobro organizovano, kako to i gledamo u uređenim državama”; rekao je Radunović.

Kada se završe sve faze, ukazao je, to bi mogao biti treći grad po veličini u Crnoj Gori.

Kako je rekao Dragan Živković, nema sumnje da je ovo izvanredan projekat, i ideja.

“Ali zasad ništa više od ideje. Mnogo toga nije još objašnjeno i ukalkulisano. Pričamo samo o jednoj ideji, kojoj se u startu može naći mana, jer ako smo planirali 14.000 stanova opet ćemo promašiti građane, koji čak ne mogu ni za ovakvu priliku da apliciraju. Cijeli ovaj projekat zamišljen je bez osvrta na podstanare. Kao Udruženje, mi smo članovi radne grupe za izradu strategije socijalnog stanovanja. Čekali smo da dobijemo rezultate popisa da bismo uradili strategiju stanovanja. Vlada je evo izašla sa ovim projektom, a ja smatram da većina podstanarskih porodica ne može da aplicira za ove stanove”, kazao je Živković.

Radunović je odgovorio da je projekat ideja za pomoć podstanarima premijera Milojka Spajića, koju je i razvio u dogovoru sa njim, kao resornim ministrom.

“Ona nije od juče, ‘kuvala’ se u vladi dugo. Istog momenta kad krene ovaj projekat, podstanari mijenjaju svoj status, jer plaćaju sada stan od 45 kvadrata u Siti Kvartu 500 eura, i ulaze u ugovorni odnos sa državom, gdje će za stan od 60 kvadrata da plaćaju 290 eura. Taj novac uplaćuju svakog mjeseca kao stanarinu što su uplaćivali, ne 500 nego 290 eura, i ne za bilo kakav stan, nego novi, lijepi stan na lijepom mjestu. Taj novac se akumulira i ako na drugi način riješe svoje stambeno pitanje u međuvremenu, dobiju nešto naslijdje ili žele da se presele, taj novac koji su plaćali im se vraća u istom iznosu uvećan za iznos inflacije u tom vremenu. To je štednja a živjeli ste besplatno. Ako se odlučite da plaćate kredit 30 godina, dobijate stan u vlasništvo ali ne možete da ga prodate na slobodnom tržištu već samo državi jer je to namijenjeno podstanarima”, rekao je Radunović.

Kako je istakao, imate stan koji plaćate 290 eura mjesečno.

“Kad odlučite da ga napustite, nosite novac za sobom”, rekao je Radunović.

Živković je rekao da se prvo mora objasniti koji su to uslovi da bi podstanari mogli da apliciraju. Kako je naglasio, da li su uslovi da kandidat mora da živi u Podgorici, i da bude crnogorski državljanin, i da kloje starosne dobi uopšte može da aplicira.

“Šta se dešava ako uđemo u taj aranžman a dođe do smrtnog slučaja, bolesti ili gubitka posla. Ko daje garancije? Nije tačan podatak da 90 odsto podstanara živi u Podgorici. U Crnoj Gori imamo nešto preko 30.000 podstanarskih porodica, od čega je polovina u Podgorici”, rekao je Živković.

On je upozorio da se ovim praktično pozivaju ljudi da migriraju sa sjevera ka Podgorici.

“Svi su pozvani da dođu u Podgorici, da kupe stan pod povoljnim uslovima, jesu povoljni priznajem, ali vjerujem da jedan dio podstanarskih porodica neće moći da aplicira ni za ovo”, kazao je Živković.

Blagota Radović kaže da je optimista i da je ideja za pohvalu.

“Posebno zato jer će to biti Podgorica 21. vijeka. Ali da li ima mnogo stvari koje treba rasčistiti u međuvremenu, na osnovu parametara dokazati, o tome će biti razgovora. Prvo, koje je vrijeme koje je potrebno da bi stekli uslove da krenemo sa gradnjom, to je važno pitanje, a drugo šta je to od infrastrukture potrebno da bi taj ogroman kompleks od devet miliona kvadrata mogao sjutra da zaživi, i da bude približno kako sada vidimo na ovim prezentacijama”, kazao je Radović.

Kako je rekao, nema potrebe za tolikim poslovanjem u ovoj oblasti u Podgorici. Tražio je ali nije našao podatak koliko ukupno ima poslovnih prostora sada u Podgorici.

“Neka moja istraživanja kažu da je to milion i dvesta ili trista hiljada kvadrata poslovanja trenutno u Podgorici. I stoga treba razmisliti treba li nam toliko poslovanja gore na brdu, s obzirom da Podgorica trenutno ima oko 250 hiljada stanovnika. To je jedan element o kome treba razmisliti. Ovo je strašno zahtjevan projekat s aspekta infrastrukture. Realan je, nema toga što danas uz građevinarstvu ne možete da ostvarite. Pitanje je samo koliko to košta na kraju”, kazao je Radović.

On je kazao da kvadrat sa svim kod njegove kompanije košta oko 1.500 eura. Cijena od 1.000 eura, koju najavljuju iz države, realna je ali država mora da razmisli o strategiji i oslobađanju od nekih obaveza, da bi se postigla najavljena cifra.

“Za podstanare je važana rok, ali je meni važnije da se napravi realno izvodljiv projekat. Je li to sredina 2026. ili kraj 2027. godine, meni je najvažnije da projekat zaživi”, rekao je Radović.

Novak Svrkota kaže da ovo i nije toliko nova ideja, jer se odavno pričalo o podgoričkom Dedinju. Navodi da ovo sada zaista jeste dobra ideja, ali bez finansijske konstrukcije, ovo ostaje samo ideja.

“Ostaje pitanje kako će se država zadužiti, jer ako možemo da dođemo do jeftinog novca zašto ga ne koristimo za druge aktuelne projekte. Mislim da i rokovi koji su navedeni nijesu realni”, kazao je Svrkota.

On navodi da je cijeli projekat realan ako nađemo način da finansiramo.

“Imajući u vidu globalna dešavanja, evo šta se dešava u Njemačkoj svijet ulazi u reseciju, dosta je upitan taj način finansiranja i ko će nama dati novac po nekim prihvatljivim kamatnim stopama, da se to izvede na pravi način”, rekao je Svrkota.

Ministar Radunović je rekao da za stan može da se prijavi svaki državljan Crne Gore, ne može stranac.

“Veliki priliv stranaca doveo je do toga da su stanarine strašno veće, i država mora da reaguje i brine o svojim građanima. To što je neko došao iz Ukraijne i plaća 900 eura jednosoban stan ne znači da može da ga isprati državljanin Crne Gore, a državljanin je Crne Gore i mora negdje da živi. Razne matematike o kojima pričamo nijesu sve ekonomski potkovane, neke su i socijalne. Možda se neće kamatna stopa od 1,2 odsto i neće naći, ali će država toliko da naplaćuje svojim državljanima. Država je servis građana”, rekao je Radunović.

Ako ne dođe do jeftinijeg novca, kazao je, država će nadokonaditi razliku. Kako je rekao ministar, neće se odjednom dati tri milijarde eura, već će se raditi u fazama.

“Realno, ovo je projekat koji će da traje. Mi želimo da podstaknemo investitore time što ćemo da gradimo ove stanove”, kazao je Radunović.

Kako je pojasnio, uslovi koje država nudi su veoma povoljni. Kako je kazao, kada je struktura podstanara u pitanju, najviše je ljudi koji su u pvih deset godina braka, i tu je važno da država reaguje.

“Imamo rang listu i ljudi će ulaziti u stanove kako se projekat bude kompletirao. Nema učešća, radi se samo o ratama koje sam pomenuo”, rekao je Radunović.

Tim za izradu PUP Podgorica naveliko radi, pojasnio je.

Živković je rekao da je podstanar 24 godine.

“Niko se ovom projektu ne bi obradovao više od mene. Sve je dobro zamišljeno, sve je dobro ispričano, ali ne znamo kada kreće i kako. Moramo znati, kao što smo imali u firmama rang liste, koji su kriterijumi”, ukazao je Živković.

Radović je rekao da se mora sve jasno razraditi, uz jasne rokove za izgradnju.

“Nemam dileme da li bih raspisao međunarodni tender. Ljudima moramo dati pola godine za idejno rješenje. Moramo imati javne inpute od javnih preduzeća prije nego što raspišemo konurs. To je ogroman posao, da javna preduzeća odrade. Te element moramo dati ljudima koji će da rade idejno rješenje”, rekao je Radović.