Hemijska analiza više vrsta bijelih i crvenih vina, a neka od njih se najčešće piju i u Srbiji, pokazala je rezultate, koji će mnoge začuditi.

Foto: Ilustracija/Pixabay

Jedno staro vjerovanje kaže da je dobro piti crveno vino jer ono jača krv.

Ne jača krv svakako alkoholom, nego gvožđem kojim je bogato. Da to nisu samo prazne priče dokaz je i to što su nekada dobrovoljnim davaocima nakon vađenja krvi davali čašu crvenog vina.

Ne treba znati mnogo iz fiziologije, da bi se zaključilo da se u krvi najteže obnavljaju eritrociti koji sadrže hemoglobin, a hemoglobin sadrži gvožđe. Uostalom, zar boja vina ne potiče upravo od gvožđa jer trovalentno dvožđe (Fe3+) je crveno, a može da poprimi sve nijanse crvenog i braon (Fe3+, može da se veže za molekule, recimo vinske kiseline i tanina, i pritom promijeni boju). 

Ali, nauka se bavi onim za šta mislimo da može biti, nego činjenicama. Iako mi možemo da vidimo u boji vina prisustvo gvožđa i njegovih soli, možemo da se zarumenimo posle nje, odgovor na pitanje čega ima ili nema u vinu može da da samo hemijska analiza.

Ima li u crvenom vinu gvožđa?

Na to pitanje odgovor je dao rad hemičara iz Sarajeva (Emine Ramić, Sabine Žero i Mustafe Memića) koji su krajem prošle godine objavili u hrvatskom časopisu "Kemija u industriji".

Prema pisanju hrvatskog portala bug.hr iza podužeg naslova "Određivanje, procjena unosa konzumiranjem i koeficijent ciljane opasnosti za teške metale u vinu s tržišta u Bosni i Hercegovini", krije se nešto što se može definisati u tri riječi - analiza vina na teške metale.

Riječ je o svima nam poznatim bijelim (W) i crvenim (R) vinima. Tu se našlo nekoliko vrsta rizlinga i graševine iz Bosne i Hercegovine i Srbije, a usto i žilavka, autohtono hercegovačko vino. Od crvenih vina tu je merlot (R2), blatina (R3),e nekoliko vrsta vranca (R1, R4, R5 i R8). Od hrvatskih vina analiziran je crni pino (R7).

Uzorak je reprezentativan, jer je dovoljno velik i raznovrstan. 

Prisustvo gvožda u bijelim (white, W) i crvenim (red, R) vinima određeno je prema kalibracijskom standardu u vodi (plavo) i 10-procentnom etanolu (crveno).

Vina se znatno razikuju po sadržaju gvožda. U italijanskom rizlingu (W1) ga ima 3,9 mg/L, u crnom pinou (R7)  2,1 mg/L, u vrancu (R2) 3,2 mg/L, u blatini (R3) 4,1 mg/L.

Prosječna koncentracija gvožđa u bijelim vinima je 2,8, a u crnima 3,0 mg/L.

Ipak, ne bi trebalo izvoditi zaključak da su crvena vina bogatija gvožđem, nego samo da je procenat gvožđa u njima vrlo varijabilan.

Najbolji primjer za to je žilavka, vino koje, u zavisnosti od lokalitetu, sadrži najmanje (W6: 0,58 mg/L), ali i najviše (W5: 4,8 mg/L) gvožđa od svih analiziranih vina.

Prema zaključku autora, nijedno od ispitanih vina nije štetno po zdravlje, barem što se sadržaja teških metala tiče (uz gvožđe su mjerili kadmijum, kobalt, krom, bakar, mangan, nikal, olovo i cink).

Maksimalna dozvoljena koncentracija gvožđa u vinu je 10 mg/L za bijela i 20 mg/L za crvena vina, a to više nego dvostruko premašuje sadržaj gvožđa u žilavki iz 2007. (W5).

Foto: Ilustracija/Pixabay

Koliko gvožđe iz vina koristi zdravlju? 

Dnevne potrebe zdravog odraslog muškarca za gvožđem su 10 mg, a žene 15 mg (u trudnoći, međutim, i 30 mg). Iz toga slijedi jednostavan zaključak: popijemo li posle ručka čašu crvenog ili bijelog vina, unijećemo najviše miligram gvožđa, a to čini 10 odsto dnevnih potreba za tim esencijalnim elementom, kod žena još manje.

Ali, kada bismo hteli sve potrebe za gvožđem da namirimo vinom, trebalo dnevno da popijemo, u zavisnosti od vrste, između tri i 20 litara,  a to nam sigurno nijedan ljekar ne bi preporučio, ma koliko anemični bili. 

Ipak, nije sve tako jednostavno jer ne dospijeva svo gvožđe koje smo unijeli hranom do krvi. Dospijeva samo 10 odsto iz biljne i 20 odsto iz hrane životinjskog porijekla. Dnevne potrebe za gvožđem nisu, dakle, 10-15 mg nego deset puta manje - 1-1,5 mg. Mnogo zavisi i od probave jer gvožđe treba iz stanja Fe3+, u kojem se nalazi u hrani, prevesti u stanje Fe2+. Apsorpciju gvožđa pomažu i materije koje se nalaze u hrani, koje s jonom Fe2+ grade kompleksne spojeve. Tim spojevima pripada i glukoza, pa su u Francuskoj zabilježeni slučajevi hroničnog otrovanja gvožđem zbog konzumacije velikih količina slatkog vina. 

I šta na kraju reći? Možete vino da pijete ili ne, ono vas neće izliječiti od malokrvnosti, pa ako ste anemični, najbolje je da posjetite ljekara, koji će vam na osnovu analiza odrediti najbolji način ishrane i ako bude potrebno terapiju.