Kampanja “Poštuj život, vrati oružje” dobila je na značaju nakon tragedije na Cetinju. Građani su vratili preko tri hiljade komada oružja, više od 300 ručnih bombi, a između ostalog, dobrovoljno se predaju protivtenkovske mine, pa čak i ručni raketni bacači. Sve je to sada na sigurnom, ali je pitanje šta država može ili planira da učini sa tolikom količinom oružja, navodi se u prilogu TVCG.

Foto: Uprava policije, arhiva

“U zakonu je ostao pravni osnov za donošenje podzakonskog akta. Tim podzakonskim aktom, odnosno pravilnikom, propisano je da komisija koju ministar formira može oružje da ustupi nekom državnom organu. Može da ga ustupi muzeju, može da se koristi za potrebe snimanja filmova ili pozorišnih predstava, a takođe može i da ga uništi. U suštini, u najvećem broju slučajeva radi se o uništavanju oružja”, kaže Dragan Dašić iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).

Takve aktivnosti, kaže Dašić, već se planiraju za Međunarodni dan uništavanja oružja. Sagovornik RTCG objašnjava i kako teče cijela procedura.
“Komisija pregleda svaki komad oružja koji je oduzet odnosno vraćen, i nakon pregleda odlučuje da li će to oružje eventualno da daju nekoj instituciji na upotrebu”, kazao je Dašić.

Tokom javnosti pažnju javnosti izazvale su javne rasprave o Nacrtu Zakona o oružju. MUP-u je, kaže Dašić, stiglo mnogo komentara koji će se razmatrati.

“Svaka sugestija koja bude mogla da se uvaži, biće uvažena i korigovaće se odredbe koje su trenutno ugrađene u nacrt zakona. Generalno, došlo je dosta komentara koji su opravdani. Recimo, imali smo ljude koji se bave poljoprivredom, koji žive u ruralnim područjima i udaljeni su od grada po desetak, petnaest kilometara, koji imaju stoku i na neki način treba da zaštite svoju imovinu”, kaže Dašić.

S druge strane, mnogi građani i dalje predaju oružje. Od 2. januara vraćeno je više oružja nego tokom prethodnih deset godina kampanje “Poštuj život, vrati oružje”.