Imati mačku ili psa kao ljubimca može da poboljša osećaj blagostanja jednako kao brak ili redovno viđanje sa prijateljima i rodbinom, sugeriše novo istraživanje, prenosi CNN.

Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

Studija, objavljena 31. marta u časopisu Social Indicators Research, zaključuje da „prisustvo životinjskog saputnika“ može biti vredno i do oko 90.000 dolara godišnje, u smislu životnog zadovoljstva – (mere koju ekonomisti koriste da bi kvantifikovali implicitnu cenu inače nemerljivih stvari).

Prema riječima istraživača, ta cifra je približno jednaka teoretskom povećanju prihoda koje biste imali da ste u braku ili da se redovno viđate sa prijateljima i članovima porodice, poredeći rezultate sa drugim studijama koje su koristile istu statističku metodu.

Rezultati su iznenadili čak i same istraživače. „Kada sam prvi put dobila te brojke, bila sam iznenađena; pomislila sam da je to puno novca čak i za mene koja volim (ljubimce)“, rekla je Adelina Gšvandner, profesorka ekonomije na Univerzitetu u Kentu i koautorka studije.

Zatim je pomislila: „Većina ljudi tvrdi da su im ljubimci kao prijatelji ili članovi porodice, tako da je to uporedivo“, izjavila je za CNN.

„Ako su ljubimci zaista kao prijatelji i porodica, zašto se ta mera ne bi mogla uporediti sa razgovorom sa prijateljima i porodicom jednom nedjeljno? Ljubimac je tu svakog dana.“

Iako su mentalne i fizičke koristi od posedovanja psa posebno dobro poznate, među naučnicima i dalje postoji debata o sveukupnom uticaju kućnih ljubimaca na blagostanje vlasnika.

„To je malo složenije nego što ljudi misle“, kaže Megan Mjuler, vanredna profesorka na Univerzitetu Tufs, koja proučava odnos između ljudi i životinja, ali nije učestvovala u ovom istraživanju.

„Mnogi od nas doživljavaju svoje ljubimce kao doprinos životnom zadovoljstvu, ali u zavisnosti od načina na koji se to mjeri u istraživanjima, rezultati mogu biti različiti“, rekla je za CNN, dodajući da nije upoznata sa konkretnom statističkom analizom koju je koristila Gšvandner.

U svojoj studiji, Gšvandner i koautor Majkl Gmajner, docent ekonomije na Londonskoj školi ekonomije, koristili su podatke iz dugogodišnjeg istraživanja koje obuhvata 2.500 britanskih domaćinstava.

Umjesto da jednostavno uporede životno zadovoljstvo i posjedovanje ljubimca, što bi samo pokazalo korelaciju, ekonomisti su pokušali da dokažu uzročno-posljedičnu vezu.

Da bi to postigli, koristili su složenu statističku metodu poznatu kao pristup instrumentalnih varijabli. Ova metoda funkcioniše tako što se pronalazi „treća varijabla koja je povezana sa… u našem slučaju ljubimcima, ali nije povezana sa životnim zadovoljstvom“, objasnila je Gšvandner.

„Ono što ta varijabla pokušava da uhvati jesu potencijalno izostavljene varijable, kao i potencijalna obrnuta uzročnost.“

Na primjer, autori navode: „Moguće je da srećni i zdravi ljudi odlučuju da uzmu ljubimca, a ne da ljubimci čine ljude srećnim i zdravim.“ Zato su u svom istraživanju koristili podatke iz anketa o tipovima ličnosti, kao i o posedovanju ljubimaca i životnom zadovoljstvu, kako bi kontrolisali taj faktor.

Ako kućni ljubimci zaista poboljšavaju životno zadovoljstvo u meri koju istraživanje sugeriše, Gšvandner je pozvala donosioce odluka da olakšaju ljudima da ih poseduju.

Međutim, Mjuler je upozorila da ne treba „previše antropomorfizovati ljubimce“ i poistovećivati odnos sa njima sa odnosima koje imamo sa drugim ljudima.

„Postoje određeni slični elementi“, rekla je.

„Znamo da su socijalna i emocionalna podrška ključni aspekti odnosa između ljudi i ljubimaca, isto kao što dobijamo i u odnosima sa drugim ljudima… Iako su životinje snažno povezane sa nama, one ipak nisu isto što i ljudi.“