Ljetnje vrućine često donose munje, gromove, pljuskove, grad i olujne udare vetra. Ali zašto grmljavinske oluje najčešće dolaze tek popodne ili uveče?

Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

Prema mišljenju meteorologa, to nije slučajno – pojava se može objasniti meteorološkim razlozima. Portal echo24.de donosi sažetak:

1. Maksimalno zagrijevanje tla

Jedan od glavnih razloga je to što se tlo najviše zagrijeva upravo popodne, između 15 i 18 časova. Sunce tokom dana zagrijeva površinu Zemlje, što izaziva da topli vazduh uzlazi, sakuplja vlagu i stvara snažne oblake – kumulonimbuse, iz kojih nastaju oluje, objašnjava Wetter Online. Kasno popodne ili uveče razlika u temperaturi između tla i viših slojeva atmosfere je najveća. Ta "labilnost atmosfere" ključni je okidač za grmljavinske oluje, navodi Wetter Lexikon.

2. Nakupljanje energije zbog sunčevog zračenja

Ujutru je atmosfera još prilično stabilna jer se tokom noći ohladila i ima malo nakupljene energije. Međutim, tokom dana, zbog sunčevog zračenja, donji slojevi atmosfere se sve više zagrijevaju. Tek kada se pređe određeni prag, nastaju klasične toplotne oluje, koje prema Wetter Online najčešće dolaze kasnije popodne ili uveče.

3. Vlažnost kao preduslov za oluju

Visoka vlažnost vazduha dodatno pogoduje nastanku grmljavinskih oluja. Nakon sparnih i toplih dana, verovatnoća za njih znatno raste, navodi Njemačka meteorološka služba (DWD).

4. Večernje hlađenje pokreće oluju

Kada sunce uveče počne da gubi snagu i vazduh pri tlu se lagano počne hladiti, oblaci više ne mogu da zadrže vlagu – dolazi do kiše, munja i gromova, objašnjava Savezni centar za političko obrazovanje (bpb).

A šta sa jutarnjim, noćnim i dnevnim olujama?

Iako su grmljavinske oluje najčešće popodne i uveče, u određenim vremenskim prilikama – na primjer, prilikom prolaska hladnih frontova ili u prisustvu naročito energijom bogatog vazduha – one se mogu javiti i noću ili ujutru, pojašnjava Švajcarska savezna meteorološka služba.

Većina grmljavinskih oluja nastaje popodne ili uveče jer je tada atmosfera najnestabilnija zbog dnevnog zagrevanja. Optimalni uslovi za nastanak olujnih oblaka rezultat su maksimalnog zagrijevanja tla, visoke vlažnosti i večernjeg hlađenja vazduha.

Kada do oluje dođe, pravilno ponašanje može spasiti život.