Broj ljudi u Japanu starih 100 godina ili više porastao je na rekordnih skoro 100.000. Postavljajući novi rekord 55. godinu zaredom, broj stoletnika u Japanu iznosio je 99.763 u septembru. Od tog broja, žene čine ogromnih 88 odsto.

Foto: Ilustracija/Pexels.com 

Stanovnici Japana imaju najduži životni vek na svijetu i najčešće se pojavljuju na listi najstarijih živih osoba na svijetu – iako neke studije dovode u pitanje tačan broj stoletnika širom svijeta. To je takođe jedno od najbrže starećih društava, gdje stanovnici često imaju zdraviju ishranu, ali i nizak natalitet.

Najstarija osoba u Japanu je Šigeko Kagava, žena stara 114 godina iz Jamatokorijame, predgrađa grada Nara. Najstariji muškarac je Kijotaka Mizuno, star 111 godina, iz primorskog grada Ivata.

Ministar zdravlja Takamaro Fukoka čestitao je 87.784 žena i 11.979 muškaraca stoletnika na njihovoj dugovečnosti i izrazio „zahvalnost za mnoge godine njihovog doprinosa razvoju društva“.

Podaci su objavljeni uoči Dana starijih osoba u Japanu, 15. septembra, nacionalnog praznika na kojem novi stoletnici dobijaju čestitku i srebrnu čašu od premijera. Ove godine, pravo na to imalo je 52.310 ljudi, saopštilo je ministarstvo zdravlja.

Šezdesetih godina 20. vijeka, Japan je imao najmanji udio ljudi starijih od 100 godina među zemljama G7 – ali se to dramatično promijenilo u decenijama koje su usledile. Kada je vlada 1963. započela anketu o stoletnicima, bilo je svega 153 ljudi starih 100 ili više godina. Taj broj je 1981. porastao na 1.000, a 1998. dostigao 10.000.

Duži životni vijek uglavnom se pripisuje manjem broju smrtnih slučajeva od srčanih oboljenja i čestih vrsta karcinoma, posebno raka dojke i prostate. Japan ima niske stope gojaznosti – ključnog faktora za oba oboljenja – zahvaljujući ishrani siromašnoj crvenim mesom, a bogatoj ribom i povrćem.

Stopa gojaznosti posebno je niska kod žena, što delimično objašnjava zašto Japanke imaju znatno duži životni vek od muškaraca. Dok je u ostatku sveta u ishranu ulazilo sve više šećera i soli, Japan je krenuo suprotnim putem – sa javnim zdravstvenim kampanjama koje su uspješno ubedile ljude da smanje unos soli.

Međutim, nije u pitanju samo ishrana. Japanci imaju naviku da ostanu aktivni i u poznim godinama, šetajući i koristeći javni prevoz više nego stariji ljudi u SAD i Evropi.

Radio Taiso, svakodnevna grupna vežba, deo je japanske kulture još od 1928. godine, kada je uvedena radi jačanja zajedništva i promocije zdravlja. Trominutna rutina emituje se na televiziji i praktikuje u malim zajednicama širom zemlje.

Ipak, više studija dovodi u pitanje pouzdanost globalnih brojeva stoletnika, ukazujući na greške u podacima, nepouzdane javne evidencije i nedostajuće izvode iz matičnih knjiga kao razlog za uvećane brojke.

Vladina revizija porodičnih knjiga u Japanu iz 2010. godine otkrila je više od 230.000 ljudi koji su bili zavedeni kao stariji od 100 godina, a koji nisu mogli biti pronađeni – neki su, zapravo, preminuli decenijama ranije.