Ministar finansija rekao da se očekuje da će rast u srednjem roku ostati približan na srednjem nivou, dok će se inflacija postepeno usporavati.

Foto: Vlada Crne Gore/ S.Matić

Međunarodni monetarni fond i Svjetska banka su saglasne u ocjeni da je crnogorska ekonomija ostvarila snažan oporavak nakon pandemije, te da su sprovedene reforme doprinijele jačanju otpornosti i stvaranju uslova za stabilan rast, saopštio je ministar finansija Novica Vuković.

On je u parlamentu, odgovarajući na poslanička pitanja, naveo da su oba izvještaja i MMF-a i Svjetske banke rekla da je postpandemijski oporavak bio izuzetno snažan.

Poslanik Građanskog pokreta URA Miloš Konatar pitao je Vukovića kako komentariše posljednji izvještaj MMF-a u kome se konstatuje da će trenutna ekonomska politika i nesprovođenje neophodnih reformi dovesti do destabilizacije javnih finansija.

Vuković je kazao da je bruto domaći proizvod (BDP) povećan nešto preko četri milijarde iz 2020. godine na prosječnih oko osam milijardi eura u ovoj godini.

“Takođe, MMF, kada su u pitanju ključni doprinosi ovakvih trendova, ističe snažne reforme poreskog sistema i fiskalne politike, kojim je uvećan raspoloživi dohodak građana i istovremeno umanjenje biznis barijera kroz program Evropa sad 1 i Evropa sad 2”, naveo je Vuković.

On je rekao da se očekuje da će rast u srednjem roku ostati približan na srednjem nivou, dok će se inflacija postepeno usporavati.

“Prema projekcijama MMF-a, ekonomski rast u ovoj godini i narednoj godini će iznositi 3,2. Nikako do kraja da pomenemo da su projekcije revidirane od svih, zbog globalnih dešavanja kako Ministarstvo finansija, tako i MMF, i Svjetska banka i Evropska komisija. Svi su revidirali svoje pokazatelje”, kazao je Vuković.

On je naveo da je MMF u ovom izvještaju naveo da je bankarski sektor Crne Gore u cijelosti stabilan.

“Takođe postavlja i integraciju Crne Gore u SEPA-u, program Evropa sad ostvarili su značajan napredak u formalizaciji zarada u koverti, neprijavljenih novčanih isplata radnicima. Procjenjuje se da su ovi programi doprinijeli do jedne trećine rasta formalnog zapošljavanja u periodu od 2021. do prošle godine”, rekao je Vuković.

On je naveo da program Evropa sad snažno uticao na porast životnog standarda, potrošnje i porast indirektnih prihoda poput PDV-a i akciza.

“Takođe, u srednjem roku obje institucije projektuju stabilan rast od oko 3,2 odsto, uz postepeno smirivanje inflacije i očuvanje makroekonomske stabilnosti. Obje međunarodne institucije projektuju značajnu stabilizaciju inflacije, pri čemu MMF projektuje da će na kraju projektovanog horizonta ona iznositi dva procenta, slično kao i Svjetska banka 2,1”, rekao je Vuković.

On je naveo da značajno usklađivanje stavova postoji kada je riječ o fiskalnoj politici, gdje i MMF i Svjetska banka pozitivno ocjenjuju dosadašnje mjere fiskalne konsolidacije i prepoznaju reforme sprovedene kroz program Evropa sad kao važan doprinos povećanju formalne zaposlenosti.

“Takođe, u ocjenama MMF i Svjetske banke prepoznaje se zajednički naglasak na važnosti integracionih procesa”, dodao je Vuković.

On je podsjetio da MMF, kao i Ministarstvo finansija, vrlo konzervativno pristupa projekcijama.