Nakon najave opozicije da će napustiti Odbor za izbornu reformu, istraživali smo koje posljedice to može imati na ispunjavanje preporuka iz evropske agende i nastavak reforme izbornog zakonodavstva u susret parlamentarnim i lokalnim izborima naredne godine. I dok vlast i opozicija prebacuju odgovornost jedni na druge za izvjesnu blokadu odbora, analitičar Stefan Đukić tvrdi da političari time šalju poruku građanima da nijesu spremni da se odreknu moći odlučivanja i kontrole nad mandatima.

 

Foto: Skupština CG

Najava opozicionih partija da će, nakon što je parlamentarna većina sinoć usvojila Zakone o unutrašnjim poslovima i ANB-u, preispitati rad u više skupštinskih tijela, među kojima je i Odbor za izbornu reformu, za analitičara Stefana Đukića nije iznenađenje.

“Odbor za izbornu reformu, kad god se pojavi neki problem, od 2018. do danas – a to je sada već osam godina – stalno se napušta, ali i kada se ne napušta, u njemu se u suštini ništa ne radi. Jedini dogovori koji tamo postoje vezani su za finansiranje političkih partija. Oko svega drugoga, oko reforme o kojoj se priča, ona uvijek ostaje mrtvo slovo na papiru”, poručio je Đukić.

U vlasti i opoziciji, s druge strane, tvrde da je prošle godine ipak napravljen značajan pomak kada je dogovoreno održavanje svih lokalnih izbora u jednom danu. Ne spore da će najavljeni izlazak opozicije iz odbora zakočiti dalje reforme, koje su trebalo da obuhvate čišćenje biračkog spiska i uvođenje otvorenih izbornih lista. No, odgovornost za novonastalu situaciju i dalje prebacuju jedni na druge.

“Žele da naprave štetu našem evropskom putu i prosto idu u tom pravcu. Ono što bih ja ovdje istakao je da bi bilo jako loše i za njih da stvarno izlaze iz odbora i odustanu dalje od izborne reforme, jer će ispasti da su bili u odboru samo da povećaju sebi finansiranje partije. Na predlog opozicije bio je usvojen kompromisni predlog da bi se izglasali drugi, mnogo bitniji zakoni”, kazao je Vasilije Čarapić, poslanik PES-a.

“To je vrlo interesantno tumačenje, pogotovo imajući u vidu da partije parlamentarne većine po prirodi stvari dobijaju mnogo više novca nego partije opozicije. Tako da, ako računamo i finansijski interes, njihov interes je bio mnogo veći da se izglasaju te odredbe nego nas u opoziciji. Mi smo bili, čini mi se, vrlo konstruktivni i kooperativni u prethodnom periodu, ali postoji granica kada moramo reći da je dosta”, poručio je Nikola Zirojević, član SD-a.

Osim izvjesne blokade rada odbora, analitičar Đukić problematizuje i to što poslanici krajem prošle godine, zbog dešavanja u Botunu, nijesu produžili rok za rad tog skupštinskog tijela. Sve to, kaže, šalje građanima jasnu poruku.

“Politička klasa ne želi da odstupi ni milimetar od nivoa moći odlučivanja koje ima, ne želi ni na koji način da omogući bliži odnos birača sa svojim izabranim predstavnicima. Tu je jedino mjesto gdje bih možda mogao da očekujem neki dobar uticaj Brisela na Crnu Goru – da se kaže ‘morate’, da se donesu neki zakoni, da se nešto promijeni – ali to se za sada ne dešava, tako da ja ne vidim trenutni izlaz iz toga”, naglašava Stefan Đukić, analitičar.

Od rezultata rada Odbora za izbornu reformu zavisi ispunjavanje preporuka iz evropske agende i privremenih mjerila u poglavljima 23 i 24, koja se smatraju ključnim u pregovorima za članstvo Crne Gore u Evropsku uniju.