Porast nivoa mora zbog klimatskih promjena mogao bi da ugrozi živote desetine miliona ljudi, mnogo više nego što su naučnici i vladini planeri prvobitno mislili zbog pogrešnih istraživačkih pretpostavki o tome koliko su priobalne vode visoke.

Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Istraživači su pregledali stotine naučnih studija i procena opasnosti, otkrivši da je oko 90 odsto njih potcjenilo dobijene rezultate o vrednostima visine mora i okeana. Oscilacije u nivou vode češći su problem na Pacifiku i u Jugoistočnoj Aziji, a manji u Evropi i duž obala Atlantskog okeana.

Satelitska posmatranja otkrivaju da su, usljed spuštanja kopna i porasta nivoa mora, mnogi priobalni regioni izloženi većem riziku od poplava nego što se ranije mislilo.

Meteorološka slepa tačka

„Uzrok različitih rezultata je neusklađenost između načina merenja nadmorske visine mora i kopna. Tamo gde se more susreće sa kopnom, mnogi faktori se često ne uzimaju u obzir kada se koriste sateliti i modeli sa kopna“, istakao je koautor studije Filip Majnderhud, profesor hidrogeologije na Univerzitetu i istraživačkom centru Vageningen u Holandiji.

Odstupanja u merenjima nazvana su „metodološka slijepa tačka“.

„Studije koje izračunavaju uticaj porasta nivoa mora obično „ne posmatraju stvarno izmejreni nivo mora, pa su koristile ovu vrednost od nulte tačke“ kao polaznu tačku“, rekla je glavna autorka Katarina Siger sa Univerziteta u Padovi u Italiji.

„Na nekim mjestima u Indo-Pacifiku, taj nivo je blizu jednog metra. Mnoge studije pri proračunima mere nivoe mora bez talasa i struja, a realni rezultati dobijaju se merenjima na ivici vode okeana koje stalno podižu vjetar, plima, osjeka, promene temperature, efekat El Ninja“, istakao je prof. Majnderhud.

Ako se nivo mora podigne za više od metar – kao što neke studije sugerišu da će se dogoditi do kraja veka – nivo vode mogao bi da poplavi oko 37 odsto kopna i ugrozi način života od 77 do 132 miliona ljudi više, navodi se u studiji.

Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Za sedamnaestogodišnju klimatsku aktivistkinju Vepaiamele Trif, projekcije nisu apstraktne. U njenom domu na ostrvu  u južnopacifičkom arhipelagu Vanuatu, obala se vidljivo povukla tokom, sa erodiranim plažama, iščupanim priobalnim drvećem, a neke kuće su sada jedva udaljene oko jedan metar od mora tokom plime.

„Ove studije nisu samo riječi na papiru. Nisu samo brojevi. To su stvarni izvori prihoda ljudi.Stavite se u poziciju naših priobalnih zajednica – njihovi životi će biti potpuno preokrenuti zbog porasta nivoa mora i klimatskih promjena", navodi profesor.

Obraćanje pažnje na početnu tačku – nova studija otkriva istinu

"Proračuni koji mogu biti tačni za mora u cjelini ili za kopno nisu sasvim tačni na toj ključnoj tački preseka vode i kopna. To posebno važi za Pacifik", naveo je prof. Majnderhud.

Da biste razumjeli koliko je deo kopna viši od vode, potrebno je da znate nadmorsku visinu kopna i nadmorsku visinu vode. Istraživanja navode da je velika većina studija pretpostavila da je nulti stepen u skupu podataka o nadmorskoj visini kopna nivo vode, ali to nije relevantno“, rekao je stručnjak za porast nivoa mora Ben Štraus, izvršni direktor kompanije Climate Central. Njegova studija iz 2019. godine bila je jedna od rijetkih koja je tačna i prihvaćena.

„To je samo osnovna vrednost od koje polazite, a ljudi griješe“, rekao je Štraus, koji nije bio deo istraživanja.

"Većina lokalnih planera poznaje svoje priobalne probleme i pravi planove u skladu sa tim" u skladu s tim, rekao je Robert Kop, stručnjak za nivo mora sa Univerziteta Rutgers.

Novi izveštaj UNESKO-a upozorava na velike praznine u razumijevanju koliko ugljenika okean apsorbuje. U tom izveštaju se navodi da se modeli razlikuju za 10 do 20 odsto u procjeni veličine ugljenika, što pokreće pitanja o tačnosti globalnih klimatskih projekcija koje se na njih oslanjaju.

Studije ukazuju na to da vlade možda planiraju priobalne i klimatske rizike sa nepotpunom slikom o tome kako se okean mijenja.

„Kada se okean približi, oduzima nam više od zemlje koju smo nekada imali.Porast nivoa mora ne menja samo našu obalu, već mijenja i naše živote. Ne govorimo o budućnosti – govorimo o sadašnjosti“, rekao je Tompson Natuovi, klimatski aktivista.