Pesticidi su prisutni na voću i povrću koje jedemo, čak i nakon pranja, a mnogi od njih mogu biti štetni za ljudsko zdravlje.

Foto: Ilustracija/ Pixabay

Kako bi pomogla potrošačima da donesu informisane odluke, neprofitna organizacija Environmental Working Group (EWG) objavila je svoj godišnji Vodič za kupce o pesticidima u proizvodima, koji namirnice svrstava na dvije liste: "Čistih petnaest", sa najmanje ostataka pesticida, i "Prljavih dvanaest", sa najviše ostataka.

Ovogodišnji izvještaj posebno ističe prisustvo takozvanih "vječnih hemikalija" PFAS u određenim vrstama voća, piše "Food & Wine".

Vodič zasnovan na hiljadama uzoraka

Svi proizvodi su prije testiranja oprani pod tekućom vodom 15 do 20 sekundi, a uklonjene su i nejestive kore, poput onih na avokadu ili citrusima. Uprkos takvoj pripremi, u uzorcima su i dalje pronađeni ostaci 264 različita pesticida. Na osnovu tih nalaza, EWG rangira namirnice prema učestalosti i koncentraciji hemikalija, kao i njihovoj toksičnosti.

"Liste 'Čistih petnaest' i 'Prljavih dvanaest' nemaju za cilj da obeshrabre ljude da jedu voće i povrće, već da im pomognu da bolje razumiju šta se može nalaziti na njihovim namirnicama kako bi mogli da donesu informisane odluke u prodavnici", objasnio je Varun Subramanijam, naučni analitičar EWG-a.

Poseban fokus na "večne hemikalije"

Jedno od najznačajnijih otkrića u ovogodišnjem izvještaju bila je detekcija PFAS pesticida. Konkretno, fludioksonil je pronađen u 14 odsto svih uzoraka, kao i u gotovo 90 odsto breskvi i šljiva. Među 10 najčešće otkrivenih hemikalija našla su se i dva dodatna PFAS pesticida, fluopiram i bifentrin.

"PFAS je klasa od više od 10.000 sintetičkih hemikalija poznatih kao 'večne hemikalije' zbog njihove izuzetne postojanosti u životnoj sredini", kaže Subramanijam. On dodaje da, iako je potrebno više istraživanja, rane studije ukazuju na to da bi njihovi razgradni produkti mogli predstavljati reproduktivne i razvojne rizike.

Subramanijam takođe ističe zabrinutost zbog istovremene izloženosti većem broju hemikalija, čiji kombinovani efekat može biti štetniji od pojedinačnog.

Kako smanjiti izloženost pesticidima

Subramanijam naglašava da koristi ishrane bogate voćem i povrćem nadmašuju rizik od izloženosti pesticidima.

"Zaključak je da bi ljudi trebalo i dalje da jedu mnogo voća i povrća, bilo da su iz organskog ili konvencionalnog uzgoja", poručuje.

Kako bi se smanjila izloženost, EWG preporučuje izbor organskih verzija namirnica sa liste "Prljavih dvanaest" kad god je to moguće. Takođe se savjetuje temeljno pranje voća i povrća pod tekućom vodom najmanje 20 sekundi pre jela, što može značajno smanjiti količinu ostataka.

"Čistih petnaest" za 2026.

Gotovo 60 odsto uzoraka sa liste "Čistih petnaest" nije imalo mjerljive ostatke pesticida. Ananas, slatki kukuruz šećerac i avokado, koji su na vrhu liste, imaju i najnižu ukupnu toksičnost pesticida.

Ovih 15 namirnica ima najniže nivoe ostataka pesticida: ananas, kukuruz šećerac, avokado, papaja, luk, slatki grašak, špargle, kupus, karfiol, lubenica, mango, banane, šargarepa, pečurke i kivi.

"Prljavih dvanaest" za 2026.

Na 96 odsto uzoraka sa liste "Prljavih dvanaest" otkriveni su pesticidi. Ukupno su pronađena 203 različita pesticida, a većina uzoraka sadržala je u proseku četiri ili više vrsta.

PFAS pesticidi pronađeni su na 63 odsto uzoraka sa ove liste, dok je 90 odstokrompira sadržalo klorprofam, sredstvo protiv klijanja koje je zabranjeno u Evropskoj uniji.

Ovih 12 vrsta voća i povrća proglašeno je najzagađenijima: spanać, kelj, jagode, grožđe, nektarine, breskve, trešnje, jabuke, kupine, kruške, krompir i borovnice.