Dokumentarni film „Referendum - priča o izmišljenoj slobodi“ bio je tema i na sjednici Skupštine Crne Gore. Iz DPS-a su nastavili sa udarom na medijske slobode, dok je lider Demokratske narodne partije Milan Knežević ukazao da aktuelna vlast zabranjuje rad medijima što nije rađeno ni za vrijeme bivšeg režima.

Foto: SCG

Knežević, je naveo da je on jedan od učenika u dokumentarcu, te da stoji iza svake riječi koje je saopštio u filmu.

“Obzirom da sam ja jedan od aktera ovog filma, želim da saopštim da sve što sam rekao u tom filmu, stojim iza toga i dvesta puta više. Da je referendum bio pokraden, da sam glasao za zajedničku državu, da je stvorena privatna država i da to iznova i iznova ponavljam. Međutim, odmah nakon što je prošla euforija i slavlje nakon četiri dana, krenula je hajka na taj film, došlo je do zabrane srpskih medija da se prenose u Crnoj Gori. To ni DPS nije radio, oni su zabranjivali pojedine emisije”, kazao je on.

Knežević nema dilemu zašto se to dešava.

“Ovo se dešava zbog mene, samo u prošloj nedjelji gostujući u nekoliko emisija u Srbiji, bilo je preko milion i dvesta pregleda na mojim društvenim stranicama. Toliko nije imala ni dara Bubamara kad je objavila onu poruku. Sad oni žele da ugase Adriu, Prvu, Informer i sve one koji drugačije misle o tome. Evo DPS, kakav god da je, a nisu neki, nikad nam nisu branili da kažemo da smo za zajedničku državu. Vlast sad utiče da Agencija za audiovizuelne medije zabranjuje. Nemamo sad Informer, nemamo Pink, šta gledaju oni to”, naveo je Knežević.

Knežević je ukazao na dvostruke arsine koji se žele nametnuti javnosti Crne Gore.

“Jesmo li mi platili Dina Merlina da pjeva na Cetinje, vidjećemo koliko će to koštati, nije ni bitno to sada. Bitno je sledeće, da li treba na državnoj proslavi na Cetinju da se pogrdno skandira presjedniku druge države. Šta bi se desilo da se u Beogradu pogrdno skandiralo Milatoviću i Spajiću, zvali bismo Rutea da bombarduje Beograd. Sad žele da zabrane taj film, a ja sve koji imaju probleme sa istorijom upućujem ne Veljka Sjekloću i njegovu knjigu “Krsto Popović u istorijskoj građi i literaturi, Podgorica 1998. godine” da vidite šta je Krsto Zrnov Popović novi heroj i komandant Crne Gore u ovom savremenom dobu saopštio u svojim bilješkama od 22. septembra 1943. godine, 15 dana nakon kapitulacije Italije”, istakao je Knežević.