Državni sekretar u Ministarstvu ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera, šef radne grupe za Poglavlje 27 i pregovarač Crne Gore za Klaster 4 Nenad Vitomirović, ocijenio je da razvoj saobraćaja treba posmatrati kao dio šireg procesa povezivanja Crne Gore s Evropskom unijom, saopštili su iz Ministasrtva ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera.

Foto: MERS

Kako navodi, cilj je da infrastrukturno povezivanje prate veća energetska efikasnost, bezbjedniji i djelotvorniji transport, zaštita prava putnika i smanjenje uticaja saobraćaja na životnu sredinu.

“Poglavlje 21 daje infrastrukturni, Poglavlje 14 regulatorni, a poglavlja 15 i 27 energetsku i ekološku dimenziju tog povezivanja. To je cjelovit pristup Klastera 4“, kazao je Vitomirović.

Govoreći o avio-dostupnosti naše države, rastu broja putnika i uvođenju novih avio-linija, naveo je da su, prema podacima Aerodroma Crne Gore, aerodromi u Podgorici i Tivtu od početka godine do 9. avgusta opslužili više od 2,2 miliona putnika.

”To je 20 odsto više nego u istom periodu rekordne 2025. i 42 odsto više nego u uporedivom periodu 2019. U tom periodu Aerodrom Podgorica opslužio je više od 1,34 miliona, a Aerodrom Tivat više od 875.000 putnika. Samo tokom jula Podgorica je opslužila više od 330.000, a Tivat gotovo 300.000 putnika. Tokom ljetnje sezone otvorene su 23 nove rute – 20 iz Podgorice i tri iz Tivta“, naveo je Vitomirović.

On je ocijenio da ovi rezultati potvrđuju povećanu međunarodnu dostupnost Crne Gore i značaj vazdušnog saobraćaja za turizam i ukupnu privredu, ali i potrebu da razvoj aerodromske infrastrukture prati rast potražnje.

“Na potrebu ubrzanog unapređenja aerodromske infrastrukture nedavno je ukazao i ministar saobraćaja Radoš Zečević, koji je ocijenio da postojeći kapaciteti ‘ne odgovaraju broju putnika’. Ministar je najavio kratkoročne intervencije na postojećim objektima radi otklanjanja uskih grla i pripreme za narednu turističku sezonu, kao i izradu novog master plana koji će obuhvatiti najmanje deset godina razvoja aerodroma. To potvrđuje da povećanje aerodromskih kapaciteta više nije samo dugoročni cilj, već neposredna razvojna potreba Crne Gore“, kazao je Vitomirović.

Kako ističu, on je poručio da je potrebno unapređivati kapacitete terminala, bezbjednosne i operativne procedure, zemaljsko opsluživanje, upravljanje prtljagom i saobraćajne veze aerodroma s gradovima i turističkim centrima.

 
”Rast broja putnika ne smije dovesti do pada kvaliteta usluge, povećanja kašnjenja ili preopterećenja kapaciteta, jer bi to moglo umanjiti pouzdanost naših aerodroma i konkurentnost Crne Gore kao turističke destinacije“, rekao je Vitomirović.

Napomenuo je da zbog metodološke preciznosti ne treba poistovjećivati broj aerodromskih operacija, letova, linija i rotacija, zbog čega se pri ocjeni obima saobraćaja treba oslanjati na potvrđene podatke o broju putnika i novootvorenim rutama.

„Pored toga, jednako važni pokazatelji su bezbjednost, redovnost saobraćaja, kvalitet usluge, kapacitet infrastrukture i mogućnost putnika da djelotvorno ostvare svoja prava. Evropski okvir obuhvata pravo na pravovremeno informisanje, pomoć tokom dužeg čekanja, preusmjeravanje ili povraćaj cijene karte i, kada su ispunjeni propisani uslovi, odgovarajuću naknadu“, istakao je Vitomirović.

Govoreći o drumskom saobraćaju, Vitomirović je kazao da usklađivanje s pravilima EU crnogorskim prevoznicima otvara perspektivu pristupa većem i pravno sigurnijem tržištu, ali donosi i veću konkurenciju i troškove prilagođavanja.

“Prevoznici koji ispune propisane uslove moći će lakše da se uključuju u međunarodne logističke lance. Posmatrano iz ugla Klastera 4, priprema sektora ne podrazumijeva samo primjenu tržišnih i bezbjednosnih pravila, već i postepeno povećanje energetske efikasnosti, smanjenje emisija i korišćenje savremenijih tehnologija. Fokus crnogorske pregovaračke strukture istovremeno je i na zaštiti legitimnih interesa domaćih prevoznika i pripremi sektora za jedinstveno evropsko tržište. Konkurentnost domaćeg sektora treba jačati pristupom raspoloživim tržišnim i evropskim izvorima finansiranja, uz dosljedno suzbijanje nelojalne konkurencije“, poručio je Vitomirović.

Državni sekretar je naglasio da pomorski saobraćaj za Crnu Goru ima privredni, bezbjednosni i ekološki značaj.

Poglavlje 14 u ovom sektoru obuhvata bezbjednost brodova i plovidbe, stručnu osposobljenost pomoraca, nadzor države zastave, inspekcijske preglede stranih brodova, bezbjednost luka, praćenje saobraćaja, istraživanje pomorskih nesreća i prava putnika.

“Na primjeru Luke Bar možda se najbolje vidi međusobna povezanost poglavlja u Klasteru 4. Poglavlje 21 podržava infrastrukturnu povezanost luke s evropskim drumskim i željezničkim koridorima, Poglavlje 14 uređuje bezbjednosne, tržišne i operativne standarde transporta, dok se pitanja energetske efikasnosti, čistijih goriva, smanjenja emisija i zaštite morskog ekosistema povezuju s poglavljima 15 i 27“, naglasio je Vitomirović.

On je dodao da kao pregovarač za Klaster 4, infrastrukturni razvoj, konkurentnost transporta i zaštita životne sredine ne smiju biti suprotstavljeni ciljevi.

“Ekološki i energetski standardi zahtijevaju ulaganja, ali njihovo ispunjavanje postaje jedan od uslova dugoročne konkurentnosti. Zato konkurentnost crnogorskih aerodroma, prevoznika i luka danas zavisi i od njihove sposobnosti da se prilagode evropskoj zelenoj tranziciji”, zaključio je Vitomirović.