Evropska klupska košarka danas bi mogla da dobije mnogo jasniju sliku svoje budućnosti. Dok 13 stalnih članova Evrolige na jezeru Komo odlučuje o reformi takmičenja, na stolu se nalazi i ponuda NBA za saradnju koja, prema informacijama koje prate pregovore, ima veoma konkretan rok - 6. oktobar.

Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

I još važnije, ponuda bi ostala na snazi samo ukoliko sadašnja grupa od 13 klubova-akcionara ostane nepromijenjena.

Svako proširenje tog kruga ili promjena njihovog statusa mogla bi da poništi predlog NBA, što današnjem glasanju Evrolige daje potpuno novu težinu.

A upravo jedna od glavnih tačaka sastanka jeste promjena vlasničke strukture kojom bi sadašnji akcionari postali franšize, uz plan da se broj učesnika takmičenja sa 20 poveća na 24.

Evroliga će razmatrati i 14 kandidatura za nova dugoročna mjesta, a glasanjem bi moglo da bude dodijeljeno najviše osam.

Plan je dio desetogodišnje strategije koja bi trebalo da donese veću finansijsku održivost i ubrza rast takmičenja. Evroliga projektuje da ukupna vrijednost lige i klubova do 2027. godine dostigne 4,3 milijarde eura, dok je očekivani godišnji rast prihoda, zahvaljujući novim komercijalnim ugovorima, povećan na 15 odsto.

Ipak, finansijska slika najvećih klubova pokazuje zašto se razgovori sa NBA ne mogu posmatrati samo kao borba za prestiž.

Košarkaška sekcija Real Madrida bilježi neto gubitke u svakoj sezoni od 2021/22, dok je Barselona u prethodne tri godine takođe poslovala sa ukupnim neto minusom.

Ekonomista Ivan Kabesa smatra da sadašnji model teško može da doživi veliki zaokret bez ozbiljne promjene načina poslovanja.

"Teško mi je da zamislim kako bi Evroliga, koja je bila, jeste i vrlo vjerovatno će ostati posao koji donosi gubitke, mogla da napravi radikalan zaokret", kazao je Kabesa.

Kao hipotetički primjer naveo je mogućnost da veliki klub dobije 800 miliona eura za franšizu.

"Ako bi vam neko rekao: 'Evo 800 miliona eura da preuzmem franšizu i da više nikada ne gubite novac', jasno je zašto bi to bilo privlačno. Rješavate dio duga, zaustavljate gubitke i zadržavate brend povezan sa novim partnerom", objasnio je Kabesa.

NBA, pritom, ne čeka skrštenih ruku.

Projekat NBA Evropa trebalo bi da počne 2027. godine, sa ili bez dogovora sa Evroligom, a planirano je takmičenje sa 16 klubova.

Prema informacijama koje prate projekat, NBA već ima favorita za stalnu franšizu u svakom od 12 gradova koji se nalaze u planu.

Riječ je o Milanu, Rimu, Madridu, Barseloni, Londonu, Mančesteru, Parizu, Lionu, Berlinu, Minhenu, Istanbulu i Atini.

Direktor projekta NBA Evropa Džordž Aivazoglu i zamjenik komesara NBA Mark Tejtum već su uključeni u razgovore sa potencijalnim učesnicima, među kojima su i veliki fudbalski klubovi zainteresovani za ulazak u košarkaški projekat.

Aivazoglu bi u četvrtak u Londonu trebalo da predstavi nove detalje budućeg takmičenja.

Zbog toga glasanje u Komu više nije samo pitanje unutrašnjeg uređenja Evrolige.

Klubovi odlučuju da li će krenuti u proširenje i novi franšizni model, ali bi tim potezom, ukoliko su uslovi ponude NBA upravo takvi, mogli istovremeno da zatvore vrata sporazumu sa najmoćnijom košarkaškom ligom svijeta.

I NBA i Evroliga već su poručile da imaju spremne sopstvene planove za sezonu 2027/28. ukoliko dogovor ne bude postignut.

Zato bi 6. oktobar mogao da ostane upamćen kao datum kada su se dva puta evropske klupske košarke definitivno približila - ili počela da se razdvajaju.