Odgovornije upravljanje državnim novcem, nezavisna Centralna banka i stabilnija ekonomija – to je suština zatvaranja pregovaračkog poglavlja 17: Ekonomska i monetarna unija. Za Crnu Goru ovo poglavlje ima poseban značaj jer, iako već više od dvije decenije koristi euro, još nije dio eurozone, saopštili su iz Ministarstva evropskih poslova.

Foto:MEP

Kako navode, zatvaranjem ovog poglavlja Crna Gora je napravila važan korak ka punoj integraciji u evropski ekonomski i monetarni okvir, uz potvrdu napretka u jačanju nezavisnosti Centralne banke, fiskalne odgovornosti i institucionalne spremnosti za članstvo u Evropskoj uniji.

Dodaju da, jedan od najvažnijih ciljeva ovog poglavlja jeste da država odgovornije upravlja javnim novcem.

“To podrazumijeva bolje planiranje budžeta, veću transparentnost u trošenju sredstava i sposobnost da se na vrijeme prepoznaju ekonomski rizici. Jednostavnije rečeno, cilj je da država ima stabilnije finansije i da može bolje da planira svoje prihode i rashode, ali i da bude spremnija za nepredviđene ekonomske okolnosti”, piše u saopštenju.

Dodaju da, važan dio reformi odnosi se i na jačanje institucija koje prate stanje ekonomije.

“Pouzdani podaci o javnim finansijama, privrednim kretanjima i ekonomskim rizicima omogućavaju donošenje kvalitetnijih odluka, koje utiču na poslovanje preduzeća, investicije i zapošljavanje. U okviru ovih reformi unaprijeđeni su sistemi makroekonomskog nadzora, fiskalnog upravljanja i praćenja ekonomskih neravnoteža, u skladu sa pravilima Evropske unije”, ističe se u saopštenju.

Dodaju i da, stabilnija ekonomija ne znači automatski veće plate ili više radnih mjesta, ali stvara bolje uslove da do toga dođe.

Kako naglašavaju, kada su javne finansije predvidljivije, a institucije snažnije, i građani i preduzeća mogu sigurnije da planiraju svoju budućnost. Iz Ministarstva evropskih poslova ističu da je upravo u tome značaj reformi koje Crna Gora sprovodi u okviru ovog poglavlja.

“Iza složenih ekonomskih pravila nalaze se veoma konkretni ciljevi – da se javnim novcem upravlja odgovorno, da institucije budu nezavisne i sposobne da prepoznaju rizike i da naša ekonomija bude otpornija na krize. Zatvaranje poglavlja 17 je potvrda značajnog napretka koji je Crna Gora ostvarila u usklađivanju sa evropskim standardima. Ipak, najvažniji rezultat nije samo ispunjavanje pregovaračkih mjerila, već stvaranje sistema koji će građanima i privredi obezbijediti stabilnije i predvidljivije ekonomsko okruženje“, poručuju iz Ministarstva evropskih poslova.

Već koristimo euro. Zašto onda nismo dio eurozone?

“Crna Gora koristi euro kao zvanično sredstvo plaćanja od 2002., ali nije članica eurozone, jer je euro uvela jednostrano, prije pristupanja EU i izvan njenog formalnog monetarnog okvira. Upravo zbog ovog specifičnog položaja, jedno od ključnih pitanja u pregovorima bilo je kako na Crnu Goru primijeniti evropska pravila za formalno usvajanje eura, budući da ona zajedničku valutu već koristi”, naznačeno je u  saopštenju.

Kako poručuju, da bi postala članica eurozone, Crna Gora treba da pristupi Evropskoj uniji, ispuni propisane pravne i ekonomske kriterijume konvergencije i učestvuje u Mehanizmu deviznih kurseva II (ERM II) najmanje dvije uzastopne godine, nakon čega slijedi formalna ocjena i odluka nadležnih institucija EU.

“U okviru pregovora postignut je dogovor sa Evropskom komisijom o prilagođenom okviru za buduću ocjenu konvergencije Crne Gore, koji uvažava činjenicu da država već koristi euro i nema sopstvenu nacionalnu valutu. Ovaj okvir omogućava da se postojeći evropski kriterijumi primijene uz uvažavanje specifičnosti crnogorske ekonomije, bez uvođenja novih kriterijuma mimo onih utvrđenih evropskim ugovorima”, stoji u saopštenju.

Dodaju da, posebna pažnja biće posvećena održivosti ekonomske konvergencije, uključujući konkurentnost i sposobnost ekonomije da se prilagođava budućim izazovima.

“Važno je i da dogovoreni okvir predviđa mogućnost da Crna Gora nastavi da koristi euro i nakon pristupanja Evropskoj uniji, do formalnog članstva u eurozoni, što treba da bude uređeno budućim Ugovorom o pristupanju. To znači da građani ne bi morali da mijenjaju valutu koju već koriste, dok bi država nastavila da ispunjava uslove za puno institucionalno učešće u eurozoni.
Države koje su dio eurozone učestvuju u zajedničkom sistemu monetarne politike, kroz svoje centralne banke i Evropsku centralnu banku. Zato se značajan dio obaveza iz poglavlja 17 odnosi na pripremu Centralne banke Crne Gore za buduće uključivanje u Evropski sistem centralnih banaka, a potom i u Eurosistem”, naglašeno je u saopštenju.

Dodaju da, jedno od najvažnijih dostignuća u okviru ovog poglavlja jeste dodatno jačanje nezavisnosti Centralne banke Crne Gore. Ustavnim izmjenama usvojenim u avgustu 2026. nezavisnost CBCG izričito je utvrđena na ustavnom nivou, dok je zakonodavni okvir usklađen sa evropskim principima institucionalne, funkcionalne, personalne i finansijske nezavisnosti. Time su dodatno ojačani temelji za buduće uključivanje CBCG u evropski monetarni sistem.

Iz Centralne banke Crne Gore objašnjavaju da se pripreme za evropsko članstvo ne svode samo na usvajanje propisa.

“Crna Gora već koristi euro, ali naše buduće članstvo u evropskoj monetarnoj uniji podrazumijeva mnogo više od korišćenja zajedničke valute. Ono znači i postepenu institucionalnu integraciju Centralne banke Crne Gore u evropski monetarni sistem. Zato, pored usklađivanja zakonodavstva, kontinuirano jačamo naše stručne, analitičke i operativne kapacitete. Naš cilj je da Centralna banka bude spremna da od trenutka pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji preuzme obaveze koje proizilaze iz članstva u Evropskom sistemu centralnih banaka, a potom, nakon formalnog pristupanja eurozoni, i obaveze punopravnog učešća u Eurosistemu. Time će Crna Gora, koja danas koristi euro bez učešća u odlučivanju o zajedničkoj monetarnoj politici, nakon pristupanja eurozoni, kroz svoju centralnu banku, dobiti pravo da učestvuje u oblikovanju i sprovođenju te politike“, navode iz Centralne banke Crne Gore.

Šta je Crna Gora do sada uradila, a šta slijedi?

Zatvaranjem Poglavlja 17 potvrđeno je, kako kažu, ispunjavanje svih pet završnih mjerila, koja su obuhvatila usklađivanje sa evropskim pravilima ekonomske i monetarne politike, jačanje nezavisnosti Centralne banke, unapređenje fiskalnog upravljanja i ekonomskog nadzora, kao i prihvatanje prilagođenog okvira za buduće formalno pristupanje eurozoni.

Dodaju da, među ključnim rezultatima su ustavno i zakonsko jačanje nezavisnosti CBCG, usklađivanje sa pravilima o zabrani monetarnog finansiranja javnog sektora i njegovog privilegovanog pristupa finansijskim institucijama, unapređenje fiskalnog okvira i razvoj institucionalnih kapaciteta potrebnih za primjenu evropskih pravila.

“Zatvaranje pregovaračkog poglavlja, međutim, ne znači da su sve obaveze završene. Usvojena pravila moraju se dosljedno primjenjivati, a institucije nastaviti da se razvijaju i nakon završetka pregovora”, navedeno je u saopštenju.

Među važnim koracima je i, kako dodaju, uspostavljanje Fiskalnog savjeta, nezavisnog tijela čiji je zadatak da prati i ocjenjuje fiskalnu politiku države. Njegova uloga je da doprinese odgovornijem planiranju budžeta i kontroli rizika po javne finansije.

Kako ističu, istovremeno, Centralna banka Crne Gore nastavlja pripreme za buduće članstvo u Evropskom sistemu centralnih banaka, kroz jačanje institucionalnih, analitičkih i operativnih kapaciteta, uključujući saradnju sa nacionalnim centralnim bankama država članica EU.

“Konačni cilj je da Crna Gora u trenutku pristupanja Evropskoj uniji bude spremna ne samo da primjenjuje evropska ekonomska pravila, već i da ravnopravno učestvuje u institucijama koje ih sprovode. Puno učešće u institucijama zajedničke monetarne politike uslijediće nakon formalnog pristupanja eurozoni. Za građane je najvažnije ono što bi takav sistem trebalo da donese na duži rok: odgovornije upravljanje javnim novcem, snažnije institucije, stabilnije uslove za poslovanje i ekonomiju koja može bolje da odgovori na buduće izazove”, zaključuje se u saopštenju.