Jesen ima svoje male rituale, a jedan od njih je i povratak filmovima koje možemo da gledamo iznova, čak i kada znamo svaku repliku.

Foto: YouTube screnehsot/Shout! Studios

Kada večeri postanu duže, a dani dobiju onu prepoznatljivu zlatnu nijansu, teško je zamisliti bolji izbor od romantične komedije koja miriše na opalo lišće, duge šetnje i razgovore koji se pamte.

Ako postoji film koji je gotovo nemoguće odvojiti od jeseni, to je „Kad je Hari sreo Sali“ iz 1989. godine, piše Zadovoljna. Meg Rajan i Bili Kristal šetaju stazama Central parka prekrivenim lišćem, razgovaraju o ljubavi i prijateljstvu i podsjećaju nas na ono pitanje koje se provlači kroz bezbroj odnosa: mogu li muškarci i žene zaista da budu samo prijatelji?

Film je napisao i režirao Rob Rajner, prema scenariju koji je razvio zajedno sa Norom Efron, jednom od najvažnijih autorki romantičnih komedija. Priča prati Harija Bernsa i Sali Olbrajt, koji se upoznaju 1977. godine, nakon završetka studija u Čikagu, tokom zajedničkog putovanja automobilom do Njujorka. Njihov prvi susret obilježava rasprava o tome da li je platonsko prijateljstvo između muškarca i žene uopšte moguće.

Po dolasku u Njujork svako nastavlja svojim putem, ali ih život tokom narednih godina nekoliko puta ponovo spaja. Susreti u različitim životnim fazama, emotivni promašaji i raskidi postepeno mijenjaju njihov odnos. Kada se ponovo zbliže, odlučuju da budu prijatelji, dele večere, vode duge telefonske razgovore i pomažu jedno drugom da prebole bivše partnere.

Naravno, stvari nisu tako jednostavne. Kada prijateljstvo preraste u nešto više, oboje moraju da se suoče sa strahom da bi mogli da izgube upravo ono što su godinama gradili. A onda dolazi i čuvena novogodišnja scena, u kojoj Hari konačno izgovara ono što je dugo držao u sebi.

Iako se radnja proteže kroz više godišnjih doba, jesenje scene daju filmu posebnu toplinu. Šetnje Central parkom, lišće pod nogama i razgovori koji djeluju kao da bi mogli da se vode i danas učinili su da „Kad je Hari sreo Sali“ decenijama ostane jedan od omiljenih filmova za hladnije dane.

A možda je baš u tome njegova čar. Ovo nije samo priča o tome mogu li muškarac i žena da budu prijatelji, već i o tome koliko je ponekad potrebno vremena da prepoznamo osobu koja nam je sve vrijeme bila pred očima. I zato, ako tražite film uz koji ćete se ušuškati tokom prve prave jesenje večeri, teško da ćete pogriješiti sa ovim klasikom.