Više od polovine crnogorskih građana baštini zapadnu orjentaciju, a njih skoro 80 odsto smatra da bi borba za bolji životni standard i nova radna mjesta trebalo da budu politički prioriteti, pokazalo je istraživanje Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).

Foto: PR Centar

Istraživanje je realizovano u periodu od 5. do 19. marta ove godine na reprezentativnom uzorku od 1007 punoljetnih građana/ki Crne Gore.

Direktorica CEDEM-a, Milena Bešić, kazala je na pres konferenciji povodom predstavljanja istraživanja Političko javno mnjenje Crne Gore - mart 2024, da je na pitanje kojim se putem Crna Gora kreće, njih 34,6 odsto kazalo da se kreće pravim putem, 31,1 odsto pogrešnim putem, 34,3 odsto ne zna ili ne može da procijeni.

„Procenat građana koji smatraju da se Crna Gora kreće pravim putem u blagom padu u odnosu na prethodno mjerenje iz maja prošle godine, a broj građana koji smatraju da se Crna Gora kreće pogrešnim putem bilježi blagi rast u odnosu na prethodno istraživanje“, navela je Bešić.

Pojasnila je da je prethodno istraživanje urađeno mjesec prije vanrednim parlamentarnih izbora, pa je i raspoloženje građana kojim putem se kreće država bilo optimističnije.

Na pitanje da li ste zadovoljni dosadašnjim učinkom Vlade Milojka Spajića, 31,5 odsto građana je kazalo da je uglavnom zadovoljno, 29,9 uglavnom je nezadovoljno, 13,2 odsto je veoma zadovoljno, 9,5 odsto veoma zadovoljno.

„Kada pogledamo trend u odnosu na ranija istraživanja, uočava se da u zadnja tri talasa istraživanja imamo trend rasta zadovoljstva učinkom Vlade, što se može dovesti u vezu sa događajima koja smo imali – od pada Vlade Zdravka Krivkapića počinju dinamičniji događaji na političkoj sceni, odluke Vlade koje idu u pravcu promjena, povećanja zarada i penzija, desila su se razna hapšenja, izabran je SDT“, navela je Bešić.

Ukazala je da su građani ocjenjivali i politike aktulene Vlade – povećanje najnižih penzija, realizaciju popisa stanovništva, formiranje sudskih organa vlasti, borbu protiv kriminala i smanjenje političkih podjela u društvu.

„Tako je 57,3 odsto građana povećanje najnižih penzija ocijenilo kao pozivno, 48,7 odsto ih je popis stanovništva ocijenilo kao pozitivno, 36,3 odsto je pozitivno ocijenilo formiranje sudskih organa vlasti, 31,6 odsto je pozitvno ocijenilo efikasnu borbu protiv kriminala, 31,5 odsto smanjenje političkih podjela u društvu“, navela je Bešić.

Govoreći o povjerenju u institucije, Bešić je kazala da građani imaju najveće povjerenje u sistem obrazovanja, nakon čega slijede policija, Srpska pravoslavna crkva i zdravstveni sistem.

„U odnosu na ranija istraživanja, pao je stepen povjerenja u sistem obrazovanja, a blago je porastao u policiju. Razlog tome može biti protest prosvjetnih radnika, problematizovane su diplome i rezultati učenika na PISA testiranju, dok kad je u pitanju policija desila su se brojna hapšenja“, navela je Bešić.

Predstavljajući podatke koji se odnose na političke institucije – Vladu, Predsjednika Crne Gore, Skupštinu Crne Gore, policiju, vojsku, sudstvo i političke partije, Bešić je kazala da povjerenje građana iznosi 41,3 odsto i da je taj podatak u porastu.

„Kad je u pitanju prosječna ocjena političara od 1 do 5, najveću prosječnu ocjenu ima Jakov Milatović 2,93. Slijede: Milojko Spajić sa 2,77, Aleksa Bečić 2,47, Milo Đukanović 2,45 i Milan Knežević 2,41“, rekla je Bešić.

Pojasnila je da su mjerili i udio najveće ocjene 5 za političare, navodeći da je istraživanje pokazalo da Milojko Spajić ima najveći broj ocjene 5, a da nakon njega slijede Jakov Milatović, Milo Đukanović, Milan Knežević i Andrija Mandić.

„Istraživanje je pokazalo, kad je u pitanju ocjena rada ministarstava Vlade, da je najbolje ocijenjeno Ministarstvo evropskih poslova sa 36,4 odsto, a da slijede Ministarstvo prosvjete, nauke i inovacija sa 35,6 odsto, Ministarstvo enrgetike i rudarstva sa 35,2 odsto, Ministarstvo zdravlja sa 34,7 odsto i Ministarstvo sporta i mladih 34,2 odsto“, kazala je Bešić.

Govoreći o prosječnoj ocjeni Vlade, Bešić je pojasnila da ona iznosi 31,2 odsto i da je trendu rasta u odnosu na prethodno istraživanje kad je iznosila 27,6 odsto.

„Građanima smo postavili i pitanje ukoliko bi se naredne nedjelje održali parlamentarni izbori kojoj partiji bi dali glas, njih 26,3 odsto je kazalo da bi glas dalo PES-u, 26 odsto DPS-u, 11,3 odsto Novoj srpskoj demokratiji, deset odsto Demokratama, 5,3 odsto Bošnjačkoj stranci. Ovi podaci se odnose na to ukoliko bi izlaznost bila 74,1 odsto“, rekla je Bešić.

U odnosu na prethodno istraživanje, Bešić je kazala da je PES-u blago opala podrška jer je u maju prošle godine imao 29,1 odsto, a da DPS bilježi porast podrške za oko dva odsto.

„Moguće je da su podjele u samom vrhu PES-a, napuštanje političkih funkcija Jakova Milatovića uticale na smanjenje podrške kod građana, dok razlozi zbog kojih je DPS-u porasla podrška mogu biti razni, a jedan od njih je i kongres na kojem je došlo do konsolidacije u redovima same partije“, kazala je Bešić.

Projekt koordinatorka CEDEM-a, Nevenka Vuksanović je, govoreći o unutrašnjim političkim prioritetima kazala da su 76,6 odsto građana borba za bolji životni standard i nova radna mjesta prvi izbor, dok su na dosta nižim pozicijama borba protiv kriminala i korupcije, borba za jačanje političkih sloboda i prava građana i borba za jačanje demokratije.

„Pitali smo građane za efekte programa Evropa sad 1, a njih 39,2 odsto je kazalo koliko su povećane plate, toliko je sve je i poskupjelo, tako da to dođe na isto, 26 odsto da je došlo do povećanja plata, ali su poskupljenja veća od tog povećanja plate, tako da žive lošije, 22 odsto da je povećanje plata povećalo životni standard, 12,8 odsto nije željelo da se izjasni o tom pitanju“, navela je Vuksanović.

Na pitanje kakvi su stavovi građana o Programu Evropa sad, Vuksanović je kazala da njih 32,8 odsto smatra da on ne postoji, 23,3 odsto smatra se taj program još uvijek ne realizuje, ali da će biti realizovan tokom mandata ove vlade, dok njih 17,1 odsto smatra da se program već sada realizuje.

„Istraživanje je pokazalo da je 44,9 odsto građana zabrinuto za ekonomsku stabilnost, što potvrđuje podatak da je životni standard građanima među prioritetima, dok su ostala pitanja manje bitna“, rekla je Vuksanović.

Kazala je da su na pitanje da li podržavaju rekonstrukciju Vlade, 34,1 odsto građana kazalo da podržava, 21,9 odsto da ne podržava, dok 44 odsto nema stav.

„Kad to uporedimo sa podacima koji daju odgovor da li su nam potrebni vanredni parlamentarni izbori, vidimo da 39,3 odsto građana smatra da nisu potrebni, dok 32,1 odsto za parlamentarne izbore, a bez procjene je 28,5 odsto. Ovi podaci nam ukazuju da građani prave otklon od novih izbora“, rekla je Vuksanović.

Ukazala je i da 30,4 odsto građana smatra da je dobro što je Jakov Milatović dao ostavku na sve stranačke funkcije u PES-u, 21,9 odsto misli da je loša odluka, dok 47,7 odsto nema stav.

„Građanima smo postavili pitanje bez obzira da li ste i kako su glasali na referendumu za nezavisnost Crne Gore 2006. godine, misle li da je bolje što je Crna Gora ostvarila nezavisnost, ili je bilo bolje da je ostala u zajednici sa Srbijom, a njih 63,1 odsto smatra da je bolje što je Crna Gora ostvarila nezavisnost, 20,8 odsto da jee bolje da je ostala u zajednici sa Srbijom, dok ih 16,1 odsto nema stav“, navela je Vuksanović.

Kazala je da su pitali građane ukoliko bi referendum bio ponovo danas održan, kako bi glasali na tom referendumu, njih 63,3 odsto je kazalo da bi glasalo za nezavisnu i međunarodno priznatu državu Crnu Goru.

Istakla je da je podrška građana Crne Gore EU, otkad CEDEM radi istraživanje najveća i da iznosi 78 odsto, dok je protiv 11 odsto.

„Kada je u pitanju spoljno-politička orjentacija, istraživanje je pokazalo da 50,3 odsto crnogorskih građana baštini zapadnu orjentaciju i taj broj je u porastu u odnosu na maj prošle godine kad je taj procenat iznosio 43,7 odsto. Ovaj podatak nesumljivo ukazuje i da su građani usmjereni na članstvo države u EU“, navela je Vuksanović.

Kazala je da je istraživanje pokazalo ako bi se raspisao referendum o članstvu Crne Gore u EU, da bi 88 odsto građana glasalo za članstvo Crne Gore u EU, a 12 odsto je protiv.

„Takođe smo pitali građane da li podržavaju članstvo Crne Gore u NATO, a istraživanje je pokazalo da njih 49,5 odsto podržava, 30,7 odsto ne podržava, 19,7 odsto nema stav.  Ovo je najveća podrška do sad koju su građani iskazali prema članstvu Crne Gore od kad CEDEM radi istraživanje“, navela je Vuksanović.

Na pitanje u kojoj mjeri se u spoljnoj politici Crna Gora treba oslanjati na EU, Sjedinjene Američke Države, Rusiju, Kinu i Srbiju, Vuksanović je kazala da je istraživanje pokazalo da je 32,1 odsto građana smatra da se Crna Gora treba oslanjati dominantno na EU, nakon čega slijede Sjedinjene Američke Države 15,9, Rusija 14,2, Kina 14,3 i Srbija 16,1.  

Ukazala je da 32,6 odsto građana oružani sukob između Rusije i Ukrajine vidi kao agresiju Rusije na Ukrajinu, a 29 odsto kao odbranu Rusije od širenja NATO-a.

„Građane smo pitali i ko je prema njihovom mišljenju odgovoran za početak rata u Ukrajini, njih 25,7 odsto smatra da su svi krivi, 19,24,2 odsto Rusija i Vladimir Putin, a 19,6 odsto nema stav“, kazala je Vuksanović.