Redovna profesorica Ekonomskog fakulteta u Podgorici Maja Baćović smatra da uvođenje marži na određeni broj prehrambenih proizvoda ima negativan efekat.

 Foto: YouTube screnshot/MediaBiro 

Premijer Milojko Spajić je kazao da neke stvari nisu tačne u istraživanju Ekonomskog fakulteta. Prema riječima premijera ukoliko je inflacija inputa 29, a inflacija autputa 31 odsto zar nije logično da su suštinski inputi najveći pokazatelj inflacije. To se između ostalog čulo na današnjoj stručnoj raspravi na temu faktora koji utiču na cijene u Crnoj Gori, na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Crne Gore.

 “Postoji dosta stvari koje mi ne sporimo ali postoje stvari koje mislimo da nisu činjenično tačne u vašem istraživanju, ne iz loše namjere, nego bismo da prođemo stvari koje su stvarno kompleksne”, rekao je Spajić.

Ukoliko je inflacija inputa 29 ili skoro 30 odsto, a inflacija outputa 31 odsto, Spajić je upitao “zar nije logično tvrditi da su suštinski inputi jedini dio inflacije”.

“Ako je 29 trošak inputa porastao, sve ostalo je dva odsto. Može se reći da je input najveci razlog inflacije”,  rekao je Spajić.

Prema njegovim riječima najveći trgovački lanci su im rekli da su imali do milion i po eura uštede po osnovu Programa Evrope sad 1, te im je trošak bruto zarade bio toliko manji zbog ES1.

“Kada smo pričali sa trgovinskim lancima, oni su nam rekli da su imali uštede zbog Evrope sad 1. Najveći trgovinski lanac ima milion i po uštedu po osnovu Evrope sad 1. Za druge je bilo u rasponu od 400 i nešto hiljada do milion i po”, rekao je on.

“Upola smo smanjili doprinose i suštinski dokazali da su svi imali uštede. A takođe smo imali podatke Svjetske banke SB da je siva ekonomija harala i da niko nije imao tačnu bruto zaradu. Imali smo divlju ekonomiju na tržištu rada. Naše bruto zarade nisu tada bile tačne. U prosjeku 100-150 eura je bilo na ruke. Zato se na bankarskim računima pojavio taj keš”, naveo je Spajić.

On je kazao da je prije ES1 bilo 210.000 stvarno zaposlenih, a danas taj broj iznosi 287.000.

Spajić je istakao da je od tog broja ogroman broj radnih mjesta legalizovan.

“Slažemo se da su 2021. trgovački lanci imali pad zbog povećanja inputa. Trgovci nijesu stigli da reaguju. Zato su im pale marže u 2022. U 2023. se već oporavljaju marže. Po čemu to vidimo-neto profit je skočio tri puta za 2-3 godine”, tvrdi Spajić.

Premijer je saopštio da je inflacija u novembru, decembru i januaru u prosjeku niža od EU zone nakon Programa Evropa sad 2.

“To govori da neto zarade ne ulaze u trošak preduzeća. Naše povećanje potražnje ne utiče na povećanje inputa”, kazao je on.

Skok u potražnji, naveo je Spajić, nije napravilo skok u inflaciji, bruto zarade su napravile uštedu trgovcima, nisu povećale inflaciju.

“Ono što se povećalo su inputi”, rekao je on.

Za 2022. godinu marža trgovačkih lanaca nije doprinela povećanju cijena, složili su se premijer i prof. dr Maja Backović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta.

 Prof. dr Mijat Jocović dekan Ekonomskog fakulteta kaže da premijer ima kontradiktorne izjave.

“Kao ekonomista kažete da je studija prihvatljiva, a kao premijer sramna. Više volim da pričam sa Vama kao sa ekonomistom. Kakvo društvo pravimo ako kažemo da su profesori nekompetenti i da nemaju svoj stav. Ova studija otvara pitanje a to je pitanje karaktera ekonomskih institucija koje stvaramo u Crnoj Gori”, kazao je Jocović Spajiću.

On pita kakva je mjera ograničavanja marži.

“Suština su monopoli. Da li postoje u bilo kojim tržištima monopoli? Da li su profiti biznisa nesrazmjerni”, upitao je Jocović.