Reformska agenda za EU Plan Rasta nije samo politička obaveza, već konkretna šansa za jačanje institucija, ubrzanje evropske integracije i rast životnog standarda građana Zapadnog Balkana, poručeno je Tirana Connectivity Forumu na kome je učestvovala državna sekretarka u Ministarstvu evropskih poslova, Biljana Papović.

Foto: Ministarstvo Evropskih poslova

Govoreći na panelu “Jačanje spremnosti Jugoistočne Evrope za članstvo u EU“ Papović je naglasila važnost Plana rasta za Zapadni Balkan kao ključnog alata za ubrzanje procesa integracije, a predstavila je i dosadašnji napredak Crne Gore u implementaciji Reformske agende u okviru Instrumenta za reformu i rast.

„Činjenica da je Crna Gora bila među prvim zemljama u regionu koja je usvojila svoju Reformsku agendu, sa 32 reforme i 130 koraka, dovoljno govori o zrelosti naših institucija i našoj spremnosti da preuzmemo odgovornost za zahtjevne reforme“, kazala je Papović.

Posebno je naglašena uloga Ministarstva evropskih poslova koje je stvorilo sistem u kojem svaki akter zna svoju ulogu i odgovornosti. Iskustvo je pokazalo da su modeli za obezbjeđivanje sredstava, jasna podjela uloga i sinergija između Ministarstva evropskih poslova i Ministarstva finansija od suštinskog značaja za uspjeh.

„Reformska agenda nije samo politička obaveza, već i konkretna ekonomska prilika. Podrška Crnoj Gori u okviru EU Plana rasta za Zapadni Balkan iznosi 383,5 miliona eura, od čega je 110 miliona eura bespovratnih sredstava i 273,5 miliona eura povoljnih kredita. Očekivani godišnji efekat strukturnih reformi na realni rast BDP-a iznosi dodatnih 0,9% u periodu od 2024. do 2026. godine. Ove brojke jasno pokazuju da reforme nisu apstraktne obaveze, već konkretne investicije u ekonomsku konvergenciju Crne Gore s Evropskom unijom“, navela je državna sekretarka Papović.

Papović je naglasila da sprovođenje Reformske agende u praksi donosi mnogo benefita za građane Crne Gore, nove škole, unaprjeđenje infrastrukture, snažnu socijalnu zaštitu, kao i zaštitu životne sredine. Među pozitivnim reformama su i energetska efikasnost i prostorno planiranje, dok su najveći izazovi pravosudne reforme i institucionalne promjene.

Istakla je da su reformski proces i pregovori o pristupanju dvije strane istog novčića. Implementacija reformi direktno utiče na napredak u pregovaračkim poglavljima. Od početka implementacije Reformske agende, Crna Gora je uspješno zatvorila četiri pregovaračka poglavlja i ostvarila značajan napredak u mnogim drugim.

Zaključila je da Crna Gora kroz reformski proces  pokazuje spremnost da upravlja kompleksnim procesima, isporučuje rezultate i osigurava održivost reformi, potvrđujući da je evropski put zemlje jasan i dostižan.