Kafa bez kofeina možda neće pružiti isti osećaj razbuđenosti, ali mogla bi imati prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.

Foto:Ilustracija/Pixabay.com 

U nedavnom manjem eksperimentu neuronaučnici su otkrili da su samo učesnici koji su pili kafu bez kofeina ostvarili značajno bolje rezultate na dva testa pamćenja, prenosi N1 Zagreb.

Kod onih koji su pili kafu s kofeinom takvo poboljšanje nije zablježeno.

Rezultati, objavljeni u aprilu u časopisu Nature Communications, upućuju na to da na naš mozak tokom konzumacije kafe utiče još nešto osim kofeina, prenosi Science Alert. 

Moguće je da važnu ulogu imaju mikroorganizmi koji žive u našim crijevima.

Eksperiment je malen i preliminaran, ali neuronaučnici sve više razmatraju mogućnost da kafa, čak i bez kofeina, može podstaći aktivnost određenih mikroorganizama u crijevima i promijeniti način na koji oni komuniciraju s mozgom.

„Kafa je mnogo više od samog kofeina. Ona je složen prehrambeni faktor koji djeluje na naše crijevne mikroorganizme, metabolizam, pa čak i na naše emocionalno stanje“, objasnio je neurobiolog John Cryan sa Univerzitetskog koledža u Korku, u Irskoj, koji se bavi istraživanjem stresa.

„Naši rezultati ukazuju na to da kafa, bez obzira na to sadrži li kofein ili ne, može uticati na zdravlje na različite načine koji se međusobno dopunjuju“, naveo je.

Njegova laboratorija u Korku bavi se istraživanjem međusobne komunikacije crijeva, njihovog mikrobioma i mozga.

Cryan i njegov kolega Ted Dinan još su 2013. godine skovali izraz „psihobiotici“ kako bi opisali način na koji probiotici mogu oblikovati crijevni mikrobiom i potencijalno poboljšati mentalno zdravlje putem komunikacije s mozgom.

Cryana sada zanima kako bi kafa mogla uticati na osovinu crijeva i mozga. Pretpostavlja da bi koristi od jutarnje šoljice kafe mogle imati više veze s mikroorganizmima u našim crijevima nego s kofeinom.

Kafa ne sadrži probiotike, ali sadrži brojne polifenole

Kofein može preći krvno-moždanu barijeru i direktno djelovati na nervno tkivo, ali on je samo jedan od više od hiljadu jedinjenja koja se nalaze u kafi.

Priča je zato znatno složenija. Kafa ne sadrži probiotike, ali sadrži brojne polifenole, biljna jedinjenja za koja je poznato da mogu služiti kao hrana mikroorganizmima u ljudskim crijevima.

U nedavnom eksperimentu sprovedenom u Cryanovoj laboratoriji učestvovao je 31 konzument kafe. Od njih je zatraženo da tokom dvije sedmice prestanu da piju svojih uobičajenih tri do pet šoljica kafe dnevno.

Nakon toga zabilježene su značajne promjene u sastavu crijevnog mikrobioma u uzorcima njihove stolice.

Poslije perioda bez kafe, polovina ispitanika dobila je kafu bez kofeina, a druga polovina kafu s kofeinom. Ispitanici nijesu znali koju vrstu kafe piju.

Ponovno uvođenje četiri porcije instant-kafe dnevno tokom tri sedmice izazvalo je brze promjene u mikrobiomu, nezavisno od toga da li je kafa sadržala kofein.

Nakon ponovnog uvođenja kafe, učesnici su prijavili i niži nivo doživljenog stresa, depresivnosti i impulsivnosti, čak i kada su pili kafu bez kofeina.

„Postojala je jasna povezanost između nekih efekata na njihove kognitivne sposobnosti, imunološki sastav i stres, s jedne strane, i njihovog mikrobioma, s druge strane“, objasnio je Cryan.

Zanimljivo je, međutim, da je samo ponovno uvođenje kafe s kofeinom bilo povezano sa smanjenjem anksioznosti i psihološke uznemirenosti, kao i s poboljšanjem pažnje i budnosti.

To ukazuje na mogućnost da kofein ima specifične efekte na kognitivne sposobnosti i raspoloženje, što su pokazala i druga istraživanja.

„Ali rekao bih da je najveće iznenađenje bilo to što smo, kada smo ponovo uveli kafu, dobili prilično zanimljive rezultate i nakon ponovnog uvođenja kafe bez kofeina“, dodao je Cryan.

„Dakle, nije riječ samo o kofeinu.“

U eksperimentu su samo učesnici koji su pili kafu bez kofeina nakon njenog ponovnog uvođenja ostvarili značajno bolje rezultate na dva testa pamćenja.

U tim testovima učesnici su morali da nauče i zapamte određeni broj riječi i lokacija.

Grupa koja je pila kafu bez kofeina poboljšala je rezultate u nekoliko djelova testa s riječima i napravila manje grešaka na testu pamćenja lokacija.

Grupa koja je pila kafu s kofeinom nije pokazala statistički značajno poboljšanje.

Bez dodatnih istraživanja naučnici za sada mogu samo da nagađaju zašto je došlo do takvih rezultata.

Jedna od mogućnosti jeste da polifenoli iz kafe hrane crijevne mikroorganizme i pokreću niz promjena u organizmu koje na neki način dovode do poboljšanja kognitivnih sposobnosti.

„Otvaraju se brojna pitanja“

Kafa bi, u teoriji, mogla da mijenja metabolite kojima se mikroorganizmi koriste, kao i način na koji oni međusobno funkcionišu.

„Ovo je malo istraživanje“, priznao je Cryan. „Otvara mnogo pitanja.“

I druga novija istraživanja kafe pokazala su, međutim, da i verzije bez kofeina mogu pomoći u razbuđivanju i poboljšanju kognitivnih sposobnosti.

„Dok javnost nastavlja da razmatra promjene u ishrani radi postizanja odgovarajuće ravnoteže u probavnom sistemu, kafa bi se takođe mogla koristiti kao dodatna mjera u okviru zdrave i uravnotežene ishrane“, smatra Cryan.

Kofein je, čini se, samo vrh ledenog brijega.