Karlos Alkaraz je pokazao zašto je broj jedan svjetskog tenisa – i zašto nikada ne treba otpisivati španskog čuda od djeteta. Iako je bio na ivici poraza, uspio je da preokrene meč protiv Tejlora Frica i zabilježi drugu pobjedu na Završnom mastersu u Torinu – 6:7 (2:7), 7:5, 6:3.

 

Foto: YouTube screenshot /Australian Open TV

Trijumf nad Amerikancem bio je njegov peti u šest međusobnih duela, ali i druga pobjeda u grupi, čime je značajno zakoračio ka plasmanu u polufinale. Ako u poslednjem kolu savlada Lorenca Muzetija, Alkaraz će i teoretski obezbjediti prvo mesto na ATP listi na kraju godine.

Početak meča bio je pravi rolerkoster – u prva četiri gema viđene su brejk lopte na obje strane, kao i po jedan realizovan brejk. Kada su se teniseri stabilizovali na servisu, Fric je delovao odlučnije i smirenije.
U taj-brejku prvog seta Amerikanac je iskoristio Alkarazove greške, osvojio mini-brejk za 2:1 i serijom asova zatvorio set.

Drugi set doneo je pravi test karaktera za Španca. U petom gemu suočio se sa dvije brejk lopte, ali je spektakularnom defanzivom i preciznim servisima uspio da se izvuče. Fric je nastavio da prijeti, ali je propustio ključne šanse – posebno zicer na 4:4, koji bi mu otvorio vrata pobjede.

Kada se činilo da će odluka pasti u još jednom taj-brejku, Amerikanac je serijom grešaka poklonio gem, a samim tim i set rivalu. Momentum je potpuno prešao na stranu Alkaraza.

Na krilima preokreta, Alkaraz je u odlučujućem setu zaigrao u svom prepoznatljivom ritmu. Brzim i agresivnim tenisom oduzeo je servis Fricu u šestom gemu i poveo 4:2, dok je Amerikanac jedva uspio da zadrži nervozu pod kontrolom.
Španac je propustio tri meč lopte na 5:2, ali je u narednom gemu sigurno servirao za trijumf – svoju 50. pobedu protiv igrača iz Top 10.

Pobjedom nad Fricom, Alkaraz je dokazao da posjeduje ne samo talenat, već i mentalnu snagu šampiona. Ukoliko u poslednjem kolu savlada Lorenca Muzetija, momak iz Mursije će i matematički zadržati tron na kraju sezone – što bi bilo krunisanje još jedne izuzetne godine u njegovoj mladoj, ali već impresivnoj karijeri.

Piše: Marko Kovačević