Nebojša Jovović ušao je u anale kuvajtskog fudbala i Persijskog zaliva uopšte – postao je prvi trener sa sva četiri osvojena trofeja koji su bili na talonu jedne sezone.

Foto: YT screenshot/ Roya Sports

U finalu Emir kupa, na monumentalnom Internacionalnom stadionu ,,Džaber Al Ahmad“, pred očima Emira Mešhala al-Ahmada al-Sabaha, u čiju čast se igra prestižna utakmica, tim crnogorskog stručnjaka, Al Kuvajt, savladao je velikog rivala Al Arabi sa 2:0.

Pedeset jednogodišnji Podgoričanin ispisao je istoriju – sa ,,crveno-plavima“ je podigao pehar namijenjen šampionu, pobjedniku President kupa i Superkupa, a sada je nezabilježenom nizu dodao i naslov osvajača tako cijenjenog takmičenja u Kuvajtu.

,,Žrtva“ su ponovo bili ,,zeleno-bijeli“ koje je Jovović tukao u tri finala, budući da je i u prvenstvu odlučivao jedan meč istih protivnika.

Borba za tron Emir kupa odigrala se večeras, ali po kalendaru i sadržini pripada prošloj takmičarskoj godini. Tada nije organizovana zbog obaveza kuvajtskog Emira, ali je termin pronađen pri kraju decembra. I bila je svojevrsni spektakl u kojem je slava pripala Jovoviću.

Duel je počeo da nije mogao bolje po Al Kuvajt. Prvi napad, maltene prvi izlazak na polovinu suparnika i jeftina greška defanzivca Arabija koji je rukom udario nabačenu loptu.

Glavni arbitar, rumunski internacionalac Ištvan Kovač, dobio je poziv iz VAR sobe da pregleda video snimak. Dileme nije bilo – penal za ,,crveno-plave“.

Odgovornost je preuzeo kapiten sa brojem 20 – Jusuf Naser i u šestom minutu pogodio za vođstvo Kuvajta.

Arabi je od tog momenta imao inicijativu, napadao i šutirao odakle je mogao, ali golman ,,crveno-plavih“ bio na mjestu.

Jovovićeva ekipa kao da je pustila protivnika da se istroši prema naprijed, a onda izvela lijepu akciju iz koje je iznudila korner, a iz kornera majstorski gol za 2:0.

Iz ugla je Amori kratko nabacio loptu u kazneni prostor, Mohamed Daham nije čekao da padne na zemlju – nego dok je bila u vazduhu udario volej koji je završio u malu mrežu.

Svi koridori otvorili su se Kuvajtu u 39. minutu, svi putevi vodili su Jovovića ka Olimpu – domu (fudbalskih) bogova.

Prvo poluvrijeme igralo se skoro 55 minuta zbog nekoliko prekida, jedan igrač Arabija čak je na nosilima iznijet sa terena, a okončano je nepreciznim pokušajem Maruna koji je propustio priliku za 3:0.

Pojačanje Kuvajta, Dumbija, fudbaler kojeg je Jovović trenirao u katarskom Ahliju, a doveo ga nedavno u zimskom prelaznom roku, spriječio je protivničkog ofanzivca da na otvaranju drugog dijela smanji zaostatak – požrtvovanim startom kada je tijelom obranio gol.

Skočili su navijači ,,zeleno-bijelih“ u 55. mislići da je njihov napadač pogodio metu, ali to je bilo samo optička varka – tresao se spoljni dio mreže.

Vrijeme je curilo, mijenjao je kormilar Arabija, nije išlo, a tek je sve nade izgubio u 78. minutu kada je ostao brojčano slabiji nakod direktonog crvenog kartona za Masarija koji je brutalno, otvorenim đonom, išao na Amorija.

Rutinirao je Kuvajt u finišu, a u 87. stvorio zicer za Maruna čiji je trzaj glavom golman ,,zeleno-bijelih“ čudom odbranio.

Na kraju – dva gola minusa i dva čovjeka manje u polju za Arabi čiji je član u 90. minutu zaradio drugiu žuti.

Sezona iz snova za Kuvajt. Najbolja godina u trenerskoj karijeri Jovovića, koji je u Arapskom svijetu osvojio triplu krunu sa Fejsalijem iz Jordana, titulu sa iračkom Šortom i Kup sa Sfaksijenom iz Tunisa.