Jaje dinosaurusa veličine grejpfruta iz fosilnog ležišta u Kini priredilo je paleontolozima ogromno iznenađenje. Umjesto embriona ili sedimenta dinosaurusa, bilo je ispunjeno blistavim kristalima kalcita koji su oblagali unutrašnju ljusku.

Foto: Ilustracija/ Pixabay

Neobično jaje dinosaurusa pruža istraživačima jedinstvene informacije o strukturi ljuske. U ovom slučaju, riječ je o jajetu koje nikada ranije nije viđeno, a pripada vrsti pod nazivom shixingoolithus qianshanensis, identifikovanoj u naučnom radu iz 2022. godine na osnovu istraživanja koje je vodio paleontolog Ćing He sa Univerziteta Anhui u Kini.

Ovo jaje je i među prvim jajima dinosaurusa, ili dokazima o postojanju bilo kakvih dinosaurusa, pronađenim u otprilike 70 miliona godina staroj formaciji Čišan u basenu Ćianšan, regionu daleko poznatijem po svojim paleocenskim kornjačama, sisarima i pticama.

Jaje je zapravo bilo jedno od dva otkrivena, oba pripisana istom „rodu“ klasifikacije jaja, ili oogenusu. Pošto nijedno jaje nije sadržalo embrion, a nijedno jaje shixingoolithus nije povezano sa skeletom, ne možemo biti sigurni koja je vrsta dinosaurusa položila jaje, navode istraživači.

Poznato je da su to jaja dinosaurusa jer mikrostruktura ljuski bolje odgovara jajima drugih dinosaurusa nego jajima koje su položile druge grupe životinja, poput gmizavaca ili ptica. Upravo je ta mikrostruktura navela Hea i kolege na zaključak da posmatraju novu vrstu jaja.

Pored toga, analiza ljuski – uključujući kristalizaciju kalcita, može naučnicima pružiti dragocjene uvide u uslove životne sredine fosila.

„Da bi se mineralni kristali formirali unutar jajeta dinosaurusa, potrebno je da se desi nekoliko stvari. Prvo, embrion mora da istruli, ostavljajući jaje prazno. Zatim, podzemna voda polako prodire u praznu ljusku kroz mikropore i pukotine. Minerali rastvoreni u podzemnoj vodi se talože unutar ljuske, postepeno se nakupljajući i formirajući kristale", objasnili su istraživači.

U radu objavljenom ranije ove godine, tim naučnika je koristio kristale kalcita u drugom jajetu dinosaurusa kako bi direktno datirao samo jaje – što je prvi put u paleontologiji.

Pošto su se ti kristali istaložili iz podzemnih voda nakon što je jaje zakopano, oni takođe mogu da zadrže informacije o tečnostima koje su prošle kroz fosilni sloj i geohemijskom okruženju prvobitnog gnijezda.

Ali takođe, oni su samo jedan od zaista sjajnih načina na koje naša planeta može da sačuva istoriju života koji je naseljava, od pećinskih kostiju prekrivenih mineralima do kostiju koje polako zamijenjuje blistavi kristal.