Konji mogu čulom mirisa da osjete naš strah i postaju uznemireniji i oprezniji prema ljudima koji su uplašeni, pokazali su rezultati novog istraživanja.

Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

Istraživači su prikupili uzorke mirisnih jedinjenja nakupljenih ispod pazuha učesnika studije, a zatim su posmatrali kako su se konji ponašali kada su bili izloženi različitim mirisima tokom standardizovanih testova, prema istraživanju objavljenom u u časopisu PLOS One.

Prethodna istraživanja su već ustanovila da konji mogu da prepoznaju ljudske emocije kroz govor i izraze lica, ideja da mogu da omirišu naš strah ostala je samo teorija zbog teškoća u proučavanju mirisa, navodi vodeća autorka studije Plotin Žarda, istraživačica u Francuskom institutu za konje i jahanje (IFCE).

„Kao ljudi, nismo zaista svjesni svih mirisa koji su oko nas u poređenju sa onim što druge životinje očigledno percipiraju, tako da to nije tako lako proučavati“, rekla je Žarda za Si-En-En.

Da bi prevazišli ovaj problem, istraživači su razvili novu metodu tako što su učesnicima studije postavili pamučne jastučiće ispod pazuha, gde znojne žlezde oslobađaju mirisna jedinjenja.

Učesnici studije su nosili jastučiće dok su gledali zastrašujući ili radostan video-snimak, a kontrolna grupa nerutralan. Prikupljeni jastučići od ljudi dok su gledali zastrašujući i radostan video, kao i neutralan uzorak. Jastučići su kasnije pričvešćene malim mrežama na nozdrve 43 različite kobile.

Istraživači su pažljivo sprečili kontaminaciju drugim jedinjenjima mirisa tako što su osigurali da jastučićima rukuje samo osoba koja je dala uzorak, a jedinjenja su sačuvana tako što su jastučići zamrznuti, napominje autorka studije.

Konji su zatim bili izloženi nizu testova koje su sproveli eksperimentatori poznati životinjama – na primer, da li bi slobodno prišli čoveku u svom boksu ili bi se trgnuli pri iznenadnom otvaranju kišobrana.

Istraživači su posmatrali ponašanje konja, kao i prikupljali podatke o otkucajima srca i nivou kortizola u njihovoj pljuvački, ključnom biomarkeru stresa.

Analiza je pokazala da su i ponašanje i fiziologija konja bili različiti u zavisnosti od mirisnih jedinjenja.

Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

Istraživači su primjetili da su konji izloženi mirisnim jedinjenjima koje proizvode dobrovoljci koji su gledali zastrašujuće snimke bili plašljiviji i manje spremni da prilaze ljudima ili istražuju nepoznate predmete u svojoj blizini.

„Mirisi ljudi koji su bili uplašeni pojačavaju reakcije konja. Značaj je u tome što konji mogu da osjete kako se osjećamo, čak i ako nas ne čuju ili ne vide“, napominje Žarda.

Koautorka studije, Lea Lansad, direktorka istraživanja u Francuskom nacionalnom istraživačkom institutu za poljoprivredu, hranu i životnu sredinu (INRAE), rekla je da studija pruža dokaze o svojevrsnoj „emocionalnoj zarazi“.

Postoje i praktične implikacije za one koji jašu ili upravljaju konjima, uključujući „priznavanje važnosti emocionalnog stanja upravljača i njegovog potencijalnog prenosa putem hemosignala tokom interakcija između ljudi i konja“, navodi se u radu.

Iako kao ljudi ne možemo da kontrolišemo emocionalne mirise koje emitujemo, Lansadova je u izjavi za Si-En-En posavjetovala jahače da nastoje da budu opušteni, „kako bi mogli da jašu mirno i bez straha“.

Zatim, istraživači planiraju da prouče da li su ljudi osjetljivi na mirisna jedinjenja koja proizvode konji kada doživljavaju određene emocije i da istraže hemijska jedinjenja koja su u to uključena.

Takođe planiraju da istraže da li je hemijska komunikacija između čovjeka i konja specifična za strah ili se javlja i kod drugih emocija.

Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

„Počeli smo sa strahom jer je to emocija koju zaista očekujemo da i druge životinje doživljavaju, jer strah omogućava da se otkrije opasnost i da se ona izbjegne“, dodaje Žarda, a u planu je da se istraže i tuga i gađenje.

„Čak i ako konji ne osećaju ove emocije precizno, mogli bi da osete razlike u odnosu na ljude koji osjećaju ove emocije, i to bi moglo nešto da znači za njih.“

Džema Pirson, specijalistkinja za veterinarsku bihejvioralnu medicinu (konji) na Kraljevskom koledžu veterinarskih hirurga (RCVS) i predavač na Kraljevskoj školi veterinarskih studija u Škotskoj, koja nije bila uključena u studiju, pohvalila je istraživanje.

„Ovo je lijepa studija koja se nadovezuje na prethodni rad ove grupe i predstavlja tipičan standard dokaza za istraživanje ponašanja konja“, rekla je za Si-En-En. „Ova grupa je pažljivo kontrolisala zbunjujuće varijable u ovoj studiji koje bi mogle dovesti do pogrešnog rezultata.“

Pirson je takođe naglasila da konji koriste čulo mirisa u kombinaciji sa drugim senzornim dražima.

„Konji su plen, tako da je sasvim logično da koriste bilo koju informaciju iz okruženja da bi ih upozorili na potencijalne pretnje. Važno je zapamtiti da se konji ne oslanjaju na 'miris' straha ljudi, već u stvarnom svijetu koriste sva svoja čula da donose odluke o nivou prijetnje“, dodaje Pirsonova.