Kada su se na internetu pojavile fotografije i video snimci Panča dok ga guraju i odbacuju stariji majmuni, ljudi su odmah emotivno reagovali - dijelili su snimke, pravili mimove i komentarisali kako bi željeli da ga zaštite

 

Foto: YT screenshot/ BBC

Kristina Kljajić, BBC novinarka

Grčevito steže plišanu igračku, a svaki njegov pokret je nesiguran.

Velikim, okruglim očima posmatra druge životinje, kao da traži sigurnost i povezanost.

Panč, mladunče majmuna rođeno u julu 2025, od početka je bilo usamljeno - majka ga je ubrzo napustila, a integracija u društvo makakija bila mu je otežana.

Da bi mu pomogli da se nosi sa samoćom čuvari u zoološkom vrtu u Ičikavi u Japanu su mu dali plišanu igračku orangutana, koju nosi svuda sa sobom.

Kada su se na internetu pojavile fotografije i video snimci Panča dok ga guraju i odbacuju stariji majmuni, ljudi su odmah emotivno reagovali - delili su snimke, pravili mimove i komentarisali kako bi želeli da ga zaštite.

Tako se pridružio grupi internet životinja koje su postale globalni fenomen, poput Mačke Grampi i patuljastog nilskog konja Mu Denga.

Video snimci Panča imaju desetine miliona pregleda, a kad se u Gugl pretraživaču ukuca Punch monkey (majmun Panč) - ilustracije životinje u srcu preplave ekran.

Pomno je praćen svaki trenutak u životu malog majmuna - od trenutka kada je prvi put uzeo plišanu igračku i stegao je uz sebe, kada se nespretno sklanjao od kiše, tražeći zaklon, pa do momenta u kom pronalazi prvog prijatelja u čoporu.

Ali, zašto je Pančova priča zainteresovala ljude?

1. Potreba za prihvatanjem

Ova priča pokazuje koliko lako ljudi razvijaju snažnu emotivnu vezu sa životinjama - čak i kada ih poznaju samo preko interneta.

Neiskusna majka, čije je Panč prvo mladunče, napustila ga je možda zbog toplotnog talasa, pisao je Gardijan.

„Pošto ga je majka napustila, Panč je imao poteškoća da se poveže sa drugim životinjama.

„Ljudi imaju snažnu potrebu za pripadanjem", kaže psihoterapeut Dražen Janko za BBC na srpskom.

To je „osnovni psihološki mehanizam koji nam pomaže da razumemo svet", ukazuje.

Pripadnost nam daje osećaj sigurnosti i identiteta.

Zajedno sa bliskošću i emocionalnom povezanošću spada među ključne potrebe ličnosti.

Ako su te potrebe potisnute ili ugrožene, javlja se snažna unutrašnja tenzija.

Kada vidimo nekog ko je odbačen, tada snažno reagujemo, jer prepoznajemo i sopstveni strah od isključenosti, dodaje psihoterapeut.

Ljudi mogu da se vežu za životinje na internetu, a to može da im donese određenu emocionalnu korist kao i provođenje vremena sa njima uživo, pokazala je studija naučnika sa Univerziteta u Pekingu.

To može objasniti zašto priče i o udaljenim životinjama često doživljavamo lično, dodaje se.

Zašto nam je bliskost važna?

Tokom 1950-ih, američki psiholog Hari Harlou uzimao je majmune na rođenju i odvajao ih od majki.

Odbijali su hranu i ušli u ono što je nazvao „stanjem emocionalnog šoka".

Ovi majmuni su odgajani u ograđenom prostoru u kojem su imali dve opcije.

Jedna je bila hranilica, a druga lutka u obliku majmuna umotana u frotir, koja je bila mekana i udobna, ali nije pružala hranu ni piće.

Mladunci su mnogo češće birali taktilne senzacije koje je pružala lutka prekrivena frotirom u odnosu na žičanu lutku sa hranom i vodom.

Ovi eksperimenti bili su odgovor na bihejviorizam - pravac u psihologiji koji je tada preovladavao.

Bihejvioristi su verovali da bebe vezuju za one koji im udovoljavaju biološke potrebe, kao što su hrana i sklonište.

Harlou je osporio ovu teoriju sugerišući da su bebama potrebne briga, ljubav i ljubaznost da bi formirale zdrave odnose i veze sa drugima, a ne samo hrana.

Ipak, ovo istraživanje kasnije je bilo kritikovano, jer su mladunci namerno odvajani od majki i izlagani dugotrajnoj socijalnoj izolaciji.

Iako su rezultati pokazali koliko je rana privrženost važna za zdrav psihološki razvoj, posledice po majmune bile su ozbiljne.

Mnogi su razvili trajnu anksioznost, depresivna ponašanja i poteškoće u socijalnim odnosima.

2. Udaljenost

Korisnici društvenih mreža pomno su pratili svaku sledeću fazu malog Panča.

„Ako neko ne prestane da maltretira Panča, odleteću u Japan i pomoći ću mu", objavio je jedan mladić u videu na TikToku.

Iako to može da deluje paradoksalno, ljudi često snažno reaguje na događaje koji su daleko, objašnjava psihoterapeut Dražen Janko.

„Kada je neki događaj daleko, mi nemamo direktnu odgovornost, niti moć da utičemo na ishod, ali zadržavamo pravo na emociju.

„Možemo da saosećamo, da budemo pogođeni, ali nemamo nikakve posledice niti mogućnost da suštinski pomognemo", dodaje on.

Pitanje je, kaže, kako bismo reagovali kada bi se ista situacija dogodila u našoj blizini.

3. Priča o odrastanju

Jedan od razloga zašto neprestano gledamo video snimke Panče, može biti i to što je mnogima sladak.

Određene crte lica su ljudima postale posebno simpatične tokom evolucije, pisao je ranije BBC.

I životinjska i bebeća lica imaju veće glave u odnosu na telo, krupne okrugle oči sa sitnim zenicama, mala usta i oglašavaju se specifično, tako da od nas očekuju neku reakciju.

Kada vidimo nešto slatko, to pokreće brzu moždanu aktivnost u orbitofrontalnom korteksu - delu mozga odgovornom za emocije i zadovoljstvo.

Ova vrsta moždane aktivnosti utiče na želju za negom i povezanošću, što su neka od obeležja roditeljstva.

Baš zato volimo da gledamo bebe i druge slatka bića i stvari, smatraju naučnici sa Univerziteta Oksford.

A priča o Panču bi mogla da bude i priča o odrastanju.

Kada pratimo majmuna kako uči i odrasta, ne posmatramo samo životinju, već i proces razvoja.

Gledamo kako istražuje prostor, pokušava da uspostavi kontakt sa drugim životinjama, reaguje na strah, radoznalost i odvajanje.

U tim fazama prepoznajemo obrasce koji su univerzalni za sva živa bića i potrebu za sigurnošću, pripadanjem i učenjem kroz igru, objasnio je Morten Kringelbah, profesor neuronauke sa Oksforda.

„Ova priča nas podseća šta znači biti čovek", dodao je.