Lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović rekao je da zbog loše socioekonomske situacije i odsustva razvojne politike Vlada treba da „stegne kaiš“ u nekontrolisanom trošenju novca, službenim putovanjima, javnoj administraciji i svemu onome što stvara neproduktivnu potrošnju.

Foto: URA

“Treba da smišljamo načine kako da dođemo do nove ekonomske vrijednosti. Mi smo partija koja o tome govori sa punim integritetom, jer smo, kada smo napuštali vlast, po prvi put ostavili Crnoj Gori 204 miliona eura suficita u budžetu. Ako neko misli da je dobro sa ovakvim minusima, uz četvrti kvartal u 2025. godini koji je najgori ekonomski kvartal u posljednjih šest godina u Crnoj Gori, a na vlast su navodno došli neki ekonomski eksperti, onda stvarno mislim da takve stvari treba mijenjati i pozivam vas da to učinimo zajedno“, rekao je on u autorskom podkastu „Petak s Dritanom“.

Abazović je o tome govorio odgovarajući na veliki broj pitanja građana koja su se odnosila na odbijanje parlamentarne većine da podrži povećanje penzija za 40 eura i na izostanak ekonomskog razvoja države.

Podsjetio je da je URA inicirala povećanje penzija nakon što je u državnom budžetu pronašla stavku koja već predviđa potreban iznos novca, ali da ni to nije dobilo podršku vladajuće većine, iako se tiče oko 120.000 ljudi u Crnoj Gori.

“Prihvatamo da to nije suma koju zaslužuju penzioneri i da bi ona trebalo da bude mnogo veća. Ali mislimo da u ovom trenutku u državnom budžetu, prema sredstvima opredijeljenim za Fond PIO za 2026. godinu, svako može da primi 40 eura više do decembra 2026. godine na već postojeću penziju. To su naši penzioneri. Imali su prekjuče skup ispred Skupštine Crne Gore. Svega su im dva poslanika prišla, od kojih je jedan moj kolega Miloš Konatar“, rekao je.

Upitan kako Crna Gora može ekonomski da se oporavi, kazao je da država može da privuče strane firme i da ekonomska diplomatija mora drugačije da funkcioniše.

Trenutne geopolitičke okolnosti mogu ići na ruku Crnoj Gori, ali, kako je rekao, mora postojati administracija koja će to iskoristiti.

“Ako želje da našu zemlju rasprodaju, unište i daju u bescjenje, da drugi iskoriste nje potencijal, to je onda naš veliki problem. Takođe, mnogo bolje možemo da povežemo naše poljoprivredne proizvode sa tržištem. Međutim, mi nemamo sistem koji to može da odradi. Za to treba samo malo znanja i energije. U prošlom podkastu sam govorio o nekim iskustvima iz Italije. Mislim da u drugim zemljama postoje slična iskustva: ljudi žele domaće proizvode i zdravu hranu, a potražnja za tim će u narednom periodu biti sve veća. Smatram da je to izuzetno značajno.“

 On je kritikovao Vladu i zbog cijena goriva, navodeći da bi zakašnjela odluka o smanjenju akciza mogla da izazove inflatorni talas, jer se još nije desilo da su trgovci snizili cijene nakon njihovog povećanja.

Kazao je da je potpuno razočaran što Vlada nije nastavila akciju „Stop inflaciji“ i pomogla građanima Crne Gore.

“Imali su neku svoju akciju limitiranih cijena koja uopšte nije valjala, a nijesu spremni da prihvate predloge i praksu koja se pokazala dobrom”, istakoa je Abazović.

Ukoliko se sačeka inflatorni udar pa tek nakon toga preduzmu mjere, rekao je, efekti tih mjera biće mnogo manji nego što bi mogli da budu sada.

“Zašto? Gdje ste vidjeli da je neko vratio cijene na prethodni nivo nakon što ih je podigao?“, upitao je Abazović.

Govoreći o otvorenim listama na izborima, za šta će URA uskoro podnijeti predlog zakona, Abazović je objasnio građanima zašto su one važne.

“Otvorene liste podrazumijevaju da građani, osim što glas na izborima daju nekoj političkoj opciji, imaju priliku da preferencijalno glasaju za poslanike za koje smatraju da bi trebalo najbolje da ih predstavljaju. Često ljudi ne žele da ih predstavljaju oni koje odrede partije. Sada, na zatvorenim listama, partije u zavisnosti od broja mandata određuju ko će biti poslanici. Međutim, kod otvorenih lista nije važno na kom ste mjestu na listi. Ako dobijete dovoljno preferencijalnih glasova, možete prestići i nekoga ko je na vrhu liste. Na taj način postoji mnogo veća odgovornost poslanika prema građanima koji su ih glasali“, objasnio je.

Crna Gora, kako je dodao, treba da uvede otvorene liste i zbog toga što će, kada postane članica EU, poslanike za Evropski parlament birati isključivo putem otvorenih lista.

“Kada Crna Gora bude članica EU, imaće određenu kvotu poslanika koji se biraju u našoj zemlji. Građani će tada na evropskim izborima glasati za ljude imenom i prezimenom. Ako imamo osam mjesta, osam kandidata sa najviše glasova predstavljaće Crnu Goru u Evropskom parlamentu. Istu stvar treba da uradimo i ovdje“, dodao je.

Objasnio je da bi to u praksi značilo da bi se na jednom dijelu glasačkog listića nalazile političke partije, a na drugom brojevi od 1 do 81, koliko Skupština ima poslanika.

“Zaokružite partiju, a zatim od 1 do 81 birate ljude za koje smatrate da iz te partije treba da budu u državnom parlamentu. Mnogo je važno da nas u Skupštini Crne Gore ne predstavljaju takozvani ‘taster poslanici’. To je osoba koja nema drugu svrhu osim da glasa kako joj partija naredi. Nama to ne treba. Potrebno je da ljudi dobiju preferencijalne glasove i budu odgovorni prema građanima koji su im dali povjerenje. Na taj način ojačaće integritet Skupštine Crne Gore, integritet poslanika i kontrolna uloga parlamenta“, zaključio je Abazović.