Crnogorska ekonomija zabilježila je stabilan rast u 2025. godini, predvođena snažnim investicijama i ličnom potrošnjom, dok početak 2026. donosi ohrabrujuće signale smirivanja inflacije.

Foto: Ilustracija, Pixabay

Ipak, usporavanje u međunarodnom okruženju i geopolitičke tenzije ostaju ključni rizici za dalji ekonomski tok. To se navodi u mjesečnom makroekonomskom izvještaju Ministarstva finansija za februar 2026. godine

 Prema preliminarnim podacima Monstata, bruto domaći proizvod (BDP) u 2025. godini iznosio je 8,170 milijardi eura, uz realni rast od 2,7 odsto.

“Najveći doprinos rastu dali su bruto investicije u osnovna sredstva, koje su porasle 11 odsto, kao i lična potrošnja domaćinstava sa rastom od 5,3 odsto. Ostvareni rast bio je iznad prosjeka Evropske unije i Eurozone”, navodi se u izvještaju.

Turistički sektor nastavio je umjeren oporavak.

“U januaru 2026. registrovano je 369,2 hiljade noćenja domaćih i stranih turista, što je rast od 3,1 odsto na godišnjem nivou. Najveći udio u noćenjima stranih gostiju imali su turisti iz Rusije (34,5 odsto), Srbije (17,9 odsto), Turske (5,1 odsto), te Bosne i Hercegovine i Ukrajine (po pet odsto)”, ističe se u izvještaju.

Građevinska aktivnost u 2025. godini porasla je za 4,5 odsto, mjereno vrijednošću izvedenih radova.

“Istovremeno, u četvrtom kvartalu zabilježen je rast prometa u uslugama od 4,2 odsto, dok je promet u trgovini na malo povećan za 7,2 odsto”, dodaje se.

Inflacija početkom 2026. godine pokazuje znakove smirivanja.

“U februaru je godišnja stopa inflacije iznosila 2,6 odsto, pri čemu su najveći doprinos rastu cijena dale kategorije hrane i bezalkoholnih pića, kao i stanovanja i energenata”, ističe se u izvještaju.

 
U međunarodnom okruženju, prema projekcijama Evropske centralne banke, očekuje se usporeniji rast Eurozone od 0,9 odsto u 2026. godini, uz blago ubrzanje u narednim godinama. Međutim, geopolitički rizici, uključujući sukobe na Bliskom istoku, utiču na pogoršanje izgleda kroz rast cijena energije i smanjenu potrošnju i investicije.

“U nepovoljnijem scenariju, rast bi mogao pasti na svega 0,4 do 0,6 odsto, dok bi inflacija mogla dostići i 4,4 odsto”, ističe se.

Na tržištu rada, broj zaposlenih u januaru 2026. porastao je na 271,6 hiljada, što je 4,8 odsto više nego godinu ranije.

“Istovremeno, stopa nezaposlenosti smanjena je na 8,99 odsto”, navodi se u izvještaju.

Prosječna neto zarada iznosila je 1.026 eura, uz rast od 2,2 odsto, dok je prosječna penzija dostigla 556,79 eura, što je povećanje od 3,5 odsto.

Fiskalni pokazatelji ukazuju na stabilne prihode i povećane rashode.

“Budžetski prihodi u januaru 2026. iznosili su 162,6 miliona eura, što je rast od 3,8 odsto na godišnjem nivou. Rashodi su dostigli 195,9 miliona eura, uz značajan rast u odnosu na prethodnu godinu, prije svega zbog drugačijeg režima finansiranja u 2025. godini. Budžetski deficit iznosio je 33,2 miliona eura, odnosno 0,4 odsto procijenjenog BDP-a”, ističe se, između ostalog, u izvještaju.

Bankarski sektor bilježi pozitivne trendove.

“Neto profit banaka u januaru 2026. iznosio je 12,8 miliona eura, uz rast od 14,1 odsto. Ukupni krediti povećani su 12,7 odsto, pri čemu su krediti privredi i stanovništvu rasli iznad 20 odsto. Depoziti su porasli 4,4 odsto, dok je prosječna kamatna stopa na nove kredite smanjena na 5,59 odsto”, dodaje se.

Spoljnotrgovinska razmjena u januaru 2026. zabilježila je pad od 18,8 odsto, prvenstveno zbog smanjenja izvoza električne energije i boksita.

Ukupan izvoz iznosio je 29,2 miliona eura, dok je uvoz bio 204,3 miliona eura, takođe u padu. Pad izvoza djelimično je ublažen rastom izvoza aluminijumskih legura, farmaceutskih proizvoda i pića.

Neto priliv stranih direktnih investicija iznosio je 19,5 miliona eura, što je pad od 10,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Najveći dio ulaganja odnosio se na nekretnine, dok su ključni investitori dolazili iz Srbije, Sjedinjenih Američkih Država i Turske.