Nova genska terapija testirana u Kini poboljšala je sluh kod 38 osoba koje su rođene gluve zbog mutacija u genu OTOF. U najvećem i najdugotrajnijem ispitivanju te vrste, 90 odsto ljudi koji su primili eksperimentalnu gensku terapiju za urođenu gluvoću pokazalo je značajno poboljšanje sluha tokom narednih nekoliko godina.

Foto: Ilustracija/Pixabay

Ispitivanje, u kojem su učestvovale 42 osobe i koje je sprovedeno na osam lokacija u Kini, uglavnom je obuhvatilo djecu, ali i tri odrasle osobe, od kojih su dvije dobro reagovale na terapiju. Svi učesnici su na početku imali potpuni gubitak sluha. Iako je poboljšanje kod djece bilo izraženije nego kod odraslih, rezultati ipak ukazuju da bi i stariji pacijenti mogli imati koristi od tretmana u časopisu Nejčer.

„Kod nekih pacijenata oporavak je toliko dobar da dostižu potpuno normalan sluh“, rekao je koautor studije Ženg-Ji Čen, istraživač u laboratorijama Iton-Pibodi pri „Mass Eye and Ear“ i vanredni profesor na Harvardovoj medicinskoj školi.

„To je kao kada bi potpuno slijep pacijent ponovo imao savršen vid“, rekao je Čen za Lajv sajens.

Ova poboljšanja sluha vremenom napreduju, a zatim se stabilizuju za oko godinu dana, rekao je Čen. Do sada je 10 učesnika praćeno najmanje dvije godine i svi oni mogu da čuju razgovor normalne jačine – oko 50 do 60 decibela – dok petoro može da čuje i šapat.

Četvoro od 42 pacijenta nije pokazalo poboljšanje sluha nakon tretmana, a razlozi za to još nisu jasni. Ipak, s obzirom na to da je terapija pomogla većini pacijenata i da efekti traju dugo, Čen je optimističan u vezi sa narednim koracima.

„Očekujem da će u narednim godinama biti mnogo različitih ispitivanja za različite tipove genetskog gubitka sluha. Ovo je tek početak; nalazimo se na prekretnici u istoriji“, rekao je Čen, koji je i suosnivač kompanije „Salubritas Therapeutics“.

Popravka unutrašnjeg uha

Oko 1,5 od 1.000 djece rađa se sa oštećenjem sluha, iako učestalost varira od zemlje do zemlje. Do osam odsto ovih slučajeva uzrokovano je mutacijama koje onemogućavaju funkciju gena OTOF, koji nosi uputstva za protein otoferlin.

Ovaj protein je ključan za unutrašnje dlakaste ćelije uha, koje pretvaraju vibracije u signale koje mozak može da interpretira. Ako osoba ima dvije mutirane kopije gena OTOF – po jednu od svakog roditelja – dolazi do teškog ili dubokog gubitka sluha. Osobe sa teškim oštećenjem sluha ne čuju govor normalne jačine, ali mogu da čuju neke glasne zvuke, dok osobe sa dubokim oštećenjem ne čuju govor uopšte i registruju samo veoma glasne zvuke, ako i njih.

Zbog toga je razvoj govora često ozbiljno otežan kod osoba sa gluvoćom povezanom sa OTOF genom, osim ako u ranom djetinjstvu ne dobiju kohlearni implant, koji su veoma efikasni u poboljšanju sluha, „ali imaju ograničenje jer su mehanički, pa zvuk nije prirodan“. Glasovi mogu zvučati izobličeno, a nijanse muzike su teško uočljive. Takođe, kao i svaki uređaj, zahtijevaju održavanje.

Nasuprot tome, nova genska terapija bi mogla biti jednokratni tretman koji rješava osnovni uzrok gluvoće – neispravan gen OTOF. Koristeći bezopasne viruse kao nosače, terapija unosi funkcionalne kopije gena u unutrašnje uho i time obnavlja funkciju ćelija.

U prethodnim ispitivanjima sa 11 djece terapija se pokazala bezbjednom i efikasnom, ali su ta istraživanja trajala kratko, pa su ostala pitanja o dugoročnim efektima i bezbjednosti, kao i o tome da li terapija djeluje kod starijih pacijenata.

„To su bila tri ključna pitanja: trajanje, bezbjednost i populacija pacijenata. Ova studija zaista daje odgovore“, rekao je Čen.

Novo ispitivanje obuhvatilo je 39 djece i tinejdžera uzrasta od devet mjeseci do 18 godina, kao i tri odrasle osobe u dvadesetim i tridesetim godinama. Većina je terapiju primila u jedno uho, jer su mnogi već imali kohlearni implant u drugom. Šestoro učesnika primilo je terapiju u oba uha.

Bez ozbiljnih neželjenih efekata

Nisu zabilježeni ozbiljni neželjeni efekti, iako su neki pacijenti imali privremene promjene u određenim vrstama imunih ćelija. Nekolicina je imala blagu vrtoglavicu, a jedan pacijent upalu unutrašnjeg uha.

Kod većine od 38 učesnika koji su reagovali na terapiju, sluh je počeo da se poboljšava već u prvim nedjeljama, a zatim je napredovao tokom vremena. Tim ima dvogodišnje podatke za 15 tretiranih ušiju – sva mogu da registruju govor normalne jačine, a 60 odsto i šapat.

Učesnici kod kojih je sluh poboljšan takođe su bolje razumjeli govor. To je nekima omogućilo da i sami počnu da govore, uključujući i djevojčicu od 11 godina koja ranije nije koristila kohlearni implant.

Nakon terapije, uspjela je da razvije osnovnu sposobnost govora i izgovara jednostavne riječi. „Želimo da vidimo šta još možemo da postignemo kroz dalju rehabilitaciju“, istakao je Čen.

Tim sada istražuje da li je moguće davati više doza terapije i da li to dodatno poboljšava rezultate. Buduća ispitivanja mogla bi trajati duže kako bi se procijenila dugoročna efikasnost i utvrdilo zašto neki pacijenti ne reaguju na terapiju.