Kada je grupa starijih ljudi u Portugalu radila testove pisanja, naučnici su pronašli vezu između načina na koji pišu i zdravlja njihovog mozga.

Foto: Ilustracija/Pixabay

Brzina i složenost vašeg rukopisa mogli bi da budu pokazatelj zdravlja vašeg mozga, pokazuje novo istraživanje.

Do tog zaključka naučnici su došli nakon što je grupa starijih osoba rešavala niz zadataka pisanja različite težine.

Kada je riječ o najkompleksnijem zadatku - pisanju rečenice koja im je diktirana - naučnici su pronašli snažnu vezu između brzine i stila pisanja i kognitivnog oštećenja, prenosi Science Focus.

„Pisanje nije samo motorička aktivnost; ono je prozor u mozak“, rekla je glavna autorka studije dr Ana Rita Matijaš, vanredna profesorka Univerziteta u Evori u Portugalu.

Kako je navela otkrili su da starije osobe sa kognitivnim oštećenjem pokazuju specifične obrasce u vremenskom rasporedu i organizaciji pokreta tokom pisanja.

Rukopis uključuje više kognitivnih procesa, uključujući motoričku kontrolu, tumačenje čulnih informacija - bilo da su pročitane ili saslušane - i organizovanje pokreta po papiru.

Ali upravo zato što je toliko kognitivno zahtjevan zadatak, naučnici poput Matijaš vjeruju da bi mogao da posluži kao pokazatelj kognitivnog propadanja tokom starenja.

"Vremenski raspored i organizacija poteza usko su povezani sa načinom na koji mozak planira i izvršava radnje, što zavisi od radne memorije i izvršnih funkcija“, objasnila je Matijaš i dodala da ove kognitivne sposobnosti slabe, pisanje postaje sporije, isprekidanije i manje koordinisano.

U istraživanju je učestvovalo 58 korisnika domova za stare, starosti od 62 do 92 godine, među kojima je 38 već imalo dijagnostikovan neki oblik kognitivnog oštećenja.

Učesnici su obavljali dvije vrste zadataka koristeći digitalnu olovku i tablet.

Prvi zadatak odnosio se samo na kontrolu olovke - ispitanici su imali 20 sekundi da nacrtaju 10 horizontalnih linija ili najmanje 10 tačaka. Ti testovi nisu pokazali snažnu vezu sa kognitivnim oštećenjem, vjerovatno zato što su bili previše jednostavni.

Zatim su naučnici tražili od učesnika da prepišu rečenicu sa kartice i da zapišu komplikovanu rečenicu koja im je diktirana.

Ovog puta uočene su jasne razlike - naročito tokom složenog zadatka diktata. Posebno su se izdvojila tri pokazatelja: vertikalna veličina slova, trenutak kada su učesnici počeli da pišu i koliko im je vremena bilo potrebno da završe zadatak.

„Zadaci diktata su osjetljiviji zato što zahtijevaju da mozak istovremeno obavlja više stvari: da sluša, obrađuje jezik, pretvara zvuke u pisani oblik i koordinira pokrete“, rekla je Matijaš.

Važno je bilo i ono što su učesnici pisali. Matijaš je dodala: "Duža, manje predvidiva ili jezički zahtjevnija rečenica dodatno opterećuje kognitivne resurse".

Tim naučnika nada se da bi zadaci pisanja mogli da posluže kao praktičan, jeftin i neinvazivan metod za otkrivanje kognitivnog propadanja.

Ipak, potrebno je još istraživanja prije nego što ovakvi testovi budu uvedeni u ljekarske ordinacije, uključujući dugoročne studije sa većim i raznovrsnijim grupama ispitanika.