Holesterol je sastavni dio svakog ćelijskog zida svakog organa i stimuliše stvaranje različitih hormona, kao i žuči koja nam pomaže da varimo hranu.

Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

Nažalost, svaki višak holesterola koji cirkuliše u vašem krvotoku može biti zarobljen u zidovima arterija, formirajući plak. Nakupljanje plaka je odgovorno za srčani udar, moždani udar i potrebu za implantacijom stenta i bajpas operacijom.

Holesterol je voštana supstanca nalik masti koja se apsorbuje iz crijeva tokom varenja. Takođe ga interno proizvodi jetra. Većina holesterola koji cirkuliše u vašoj krvi ne dolazi iz hrane koju jedete, već se proizvodi interno.

Kada dobijete rezultat za holesterol, obično imate četiri broja: ukupni holesterol, HDL, LDL i trigliceridi. Ukupni holesterol bi trebalo da padne ispod 200 mg/dL, ali su ostale tri vrijednosti mnogo važnije u pogledu procjene rizika.

Visok LDL holesterol može se manifestovati na veoma dramatične načine:

Kao što su bol u grudima ili neuobičajeni nedostatak daha pri naporu (zbog naslaga holesterola u srčanim arterijama koje dovode do sužavanja)

Kao moždani ili srčani udar (od naslaga holesterola u arterijama koje postaju nestabilne i pucaju).

Kao erektilna disfunkcija (zbog naslaga holesterola koji ometaju sposobnost arterija da se prošire)

 Kao vidljive naslage holesterola oko očnih kapaka ili preko lakta i/ili Ahilove tetive – nazivaju se ksantomi

Ovo su sve kasne manifestacije visokog LDL. Dok vidite naslage oko očnih kapaka, doživite moždani udar ili doživite ED, holesterol se nakuplja u vašim krvnim sudovima i drugim tkivima godinama – čak i decenijama. Većina visokog holesterola, posebno u ranim fazama, je potpuno tiha, prenosi klix.ba.