Štenci, bebe koje plešu, objave poznatih ličnosti – uobičajeni lijek za napad dosade je prelistavanje video-zapisa na platformama društvenih medija. Ali prema rezultatima nedavno objavljenog istraživanja, ta navika vjerovatno pogoršava problem.

Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

Glavna autorka studije, dr Kejti Tam sa Univerziteta u Torontu navodi da je sprovedeno istraživanje pokazalo da ljudi koji premotavaju unaprijed ili preskaču video-zapise da bi izbegli dosadu, u stvari je samo uvećavaju.

„To takođe čini njihovo iskustvo gledanja manje zadovoljavajućim, manje angažovanim i manje smislenim“, ističe Tamova.

Uz široku lepezu zabave nadohvat ruke, lako je pretpostaviti da je ljudima sada manje dosadno nego nekada. Međutim, napominje dr Tam, od 2008. do 2020. godine, istraživanja su pokazala rastući trend osjećanja dosade kod mladih.

„Ovo je zabrinjavajuće jer je dosada povezana sa negativnim mentalnim zdravljem, učenjem i poremećajima ponašanja, kao što su simptomi depresije, lošije akademske ocjene, pa čak i sadistička agresija“, navodi autorka istraživanja.

Očekivanja naspram stvarnosti dosade

Da bi istražili dosadu koju brzo premotavanje i prebacivanje video-zapisa ima, istraživači su izveli dva eksperimenta na oko 1.200 volontera. Rezultati studije su objavljeni u Journal of Experimental Psychology: General.

U prvom eksperimentu, učesnici studije su imali dva iskustva gledanja video-zapisa. Najprije su gledali desetominutni video bez mogućnosti da se prebace na drugi sadržaj ili da premotaju unaprijed. Zatim im je na raspolaganje dato 10 minuta tokom kojih su mogli da se prebacuju između sedam petominutnih zapisa.

U drugom eksperimentu, učesnici su gledali desetominutni video bez prekida, a u drugom krugu je bilo dozvoljeno da brzo premotaju unaprijed ili unazad pedesetominutni video.

Učesnici su predviđali da će im biti manje dosadno kada imaju mogućnost prebacivanja ili brzog premotavanja unaprijed u oba eksperimenta, ali su nakon toga izjavili da im je gledanje jednog videa do kraja bilo zanimljivije, zadovoljavajuće i smislenije, pokazali su rezultati studije.

„Dosada je usko povezana sa našom pažnjom“, napominje dr Tam.

„Dosadno nam je kada postoji jaz između toga koliko smo i koliko želimo da budemo angažovani. Kada ljudi nastavljaju da prelaze kroz video-snimke, nisu u potpunosti angažovani ni na jednom zapisu, već stalno traže nešto zanimljivije.”

Prednosti i mane dosade

Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

Da bismo razumijeli šta možemo da naučimo iz ove studije, dr Pamela Rutlidž, direktorka nezavisne istraživačke organizacije, Centar za istraživanje psihologije medija, naglašava da je važno da razumijemo šta je dosada.

„Ovakvu studiju je lako pogrešno protumačiti kao još jedan dokaz o negativnom dejstvu digitalnih medija, umjesto kao mnogo korisniji pokazatelj dosade kao motivacionog signala“, ističe dr Rutlidž.

Poput besa ili tuge, dosada je neprijatna emocija i često je pogrešno shvaćena ili stigmatizovana.

„Dok neki ljudi izjednačavaju dosadu sa lenjošću ili nedostatkom ambicije, ona može imati i pozitivne i negativne efekte“, dodaje Rutlidžova.

„Dosada, kao i sve negativne emocije, je signal koji nas motiviše da promenimo ono što radimo. U tom smislu je zdrava i prilagodljiva."

Ako dosadu smatrate nedostatkom, a ne motivacionim sredstvom, drugačije ćete reagovati na nju, ističe doktorka.

Gledanje na dosadu kao na nedostatak može motivisati nekoga da brzo reaguje i skrene mu pažnju na nešto kako bi se osjećao manje frustrirano i krivo, kaže Rutlidžova.

„Druge bi pak mogla da ohrabri da ispitaju šta rade i razmisle o tome koje bi aktivnosti bile zaista značajne i korisne.“

Kako ostati angažovan

Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Ako želite da izađete iz petlje skrolovanja kroz dosadu, ključna je namera.

„Zastanite prije nego što pritisnete dugme za brzo premotavanje unaprijed ili za preskakanje i pronađite načine da ostanete fokusirani dok gledate neki video-zapis“, savjetuje dr Tam. „Baš kao što plaćamo za impresivno iskustvo u bioskopu, uživanje često dolazi od uključivanja u sadržaj, a ne od prelistavanja kroz njega.”

Znajući da uvijek postoji još – potencijalno boljih – sadržaja na mreži može povećati strah od propuštanja i stati na put „racionalnoj procjeni" ako nemate jasnu odluku o tome kako gledate sadržaj, ističe dr Rutlidž.

Takođe je važno da razmislite o tome šta pokušavate da izbjegnete kada prolazite kroz video zapise – jer ne može sve biti uzbudljivo sve vrijeme, dodje dr Tam.

Ne bi trebalo da se osjećate krivim i postiđeno kada vam je dosadno, ali možete to iskoristiti kao priliku da razmislite o tome koje vam aktivnosti daju smisao i izazov, preporučuje dr Rutlidž. Istraživanja pokazuju da aktivnosti koje angažuju naše vještine na izazovan, ali smislen način daju bolji osjećaj zadovoljstva od onih koje nas samo zaokupljaju ili nam pomažu da se opustimo.

Konačno, Rutlidžova podstiče ljude da „postanu pažljiviji prema tome kako koristite medije svih vrsta“.

„Obratite pažnju na svoje raspoloženje tokom korišćenja medija kako biste mogli da identifikujete kada pozitivno iskustvo postaje negativno – nekoliko okrepljujućih minuta gledanja smješnih video zapisa o mačkama može da se pretvori u silaznu spiralu sumnje u sebe“, upozorava dr Pamela Rutlidž.