Potrošnja alkohola u EU smanjena je za 0,5 litara između 2010. i 2020. Međutim, neke zemlje su povećale potrošnju, piše Euronews.

Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

Životne navike su promijenile stav ljudi prema alkoholu. I na bolje. Zdravstvene vlasti stalno upozoravaju ljude da prestanu da piju ili bar smanje količinu alkohola.

Ukupna potrošnja alkohola se definiše kao godišnja prodaja čistog alkohola u litrima po osobi starijoj od 15 godina. Alkoholna pića se pretvaraju u čisti alkohol. Podaci ne uključuju nezabilježenu potrošnju alkohola, kao što je domaća ili nelegalna proizvodnja.

U EU, ukupna potrošnja alkohola po osobi starijoj od 15 i više godina pala je za 2,9 litara u protekle četiri decenije, sa 12,7 litara u 1980. na 9,8 litara u 2020. godini, što odgovara padu od 23 litara od tada. Potrošnja je zabilježila značajan pad između 1980. (12,7 litara) i 2000. godine (10,5 litara).

Potrošnja alkohola u evropskom regionu SZO, koji uključuje 53 zemlje, uključujući Rusiju i okolne zemlje, pala je sa 12 litara u 2000. na 9,5 litara u 2020. godini, što odgovara smanjenju od 2,5 litara (21 odsto).

Uprkos ovom padu, evropski region SZO i dalje ima najviši nivo konzumacije alkohola po osobi na svijetu.

Svake godine svaka osoba starija od 15 godina popije u prosjeku 9,5 litara čistog alkohola. To je otprilike 190 litara piva, 80 litara vina ili 24 litara žestokog pića. U 2020. najviše alkohola konzumirano je u Letoniji (12,1), a najmanje u Turskoj (1,2).

Građani EU su u prosjeku konzumirali 9,8 litara alkohola

Njemačka (10,6 litara) imala je najveću potrošnju alkohola među „velike četvorke” u EU po ekonomiji i broju stanovnika, a slijede Francuska (10,4 litara), Španija (7,8 litara) i Italija (7,7 litara). U Velikoj Britaniji je bio 9,7 litara.

Potrošnja alkohola je u 14 zemalja zabilježila pad za više od jednog litra, dok je u tom periodu zabilježen porast u 5 zemalja. Irska i Litvanija zabilježile su najveći pad konzumacije alkohola u ovom periodu. Pao je za 2,1 litar u obje zemlje, a slede Španija i Grčka (obe po 2 litra).

Pad veći od 1,5 litara zabilježili su i Holandija, Francuska, Kipar i Finska. U Srbiji, Belgiji, Hrvatskoj, Danskoj, Švajcarskoj i Nemačkoj količina je takođe smanjena između jedan i 1,5 litara. Najveći rast zabilježen je u Letoniji, gdje je potrošnja porasla za 2,3 litra. Srbija je na 32. mestu od 37 zemalja.

Bugarska (1,4 litra), Malta (1,1 litar), Rumunija i Poljska (obe po 1 litar) takođe su pokazale značajan porast. Povećanje je bilo iznad 0,5 litara u Norveškoj, Italiji i Islandu.

Muškarci se češće opijaju

Konzumacija alkohola se značajno razlikuje u zavisnosti od pola i obrazovanja. Umjesto kvantiteta, ispituje se udeo onih koji povremeno piju. Ovo je procenat odraslih starijih od 18 godina koji su prijavili da su pili 60 grama ili više čistog etanola jednom prilikom u poslednjih 30 dana. To je jednako 6 ili više pića.

U 2019. godini, skoro svaka peta odrasla osoba (19 procenata) prijavila je da pije alkohol najmanje jednom mesečno u zemljama EU, što je procenat koji je ostao stabilan od 2014.

U svim zemljama muškarci su češće pili. U 2019. godini, u prosjeku u zemljama EU, 26,6 odsto muškaraca je prijavilo da povremeno pije najmanje jednom mjesečno u poređenju sa 11,4 odsto žena.

Najveći udio epizodnog pijenja među muškarcima zabilježen je u Rumuniji (55,2 odsto). Ova stopa je bila iznad 35 odsto u Danskoj, Luksemburgu, Njemačkoj i Belgiji.

Žene u Danskoj, Luksemburgu, Njemačkoj i Irskoj imale su najveću stopu opijanja, preko 20 odsto.

Odnos teških alkoholičara među muškarcima i ženama pokazuje rodnu razliku. U 2019. godini u EU je iznosio 2,33, što znači da je na jednu alkoholičarku bilo 2,33 muškog alkoholičara. Najniži je ovaj odnos bio u Irskoj (1,46), Islandu (1,63) i Njemačkoj (1,74).

Turska i Kipar su bili izuzeci od jaza u konzumaciji alkohola po polu, gdje je taj odnos bio veći od 8.