Tim raketnih naučnika američke Svemirske agencije NASA razvija autonomne podvodne robote koji mogu da dopru duboko ispod džinovskih lednika na Antarktiku. Zadatak robota je da bolje razumiju koliko brzo se led topi – i koliko brzo bi to moglo da izazove katastrofalan porast nivoa mora.

Foto: Ilustracija, Pixabay

U martu, naučnici iz Nasine Laboratorije za mlazni pogon spustili su cilindričnog robota u ledene vode Boforovog mora sjeverno od Aljaske da bi prikupili podatke na dubini od 30,5 metara. Bio je to prvi korak u projektu „Ajsnod" (IceNode).

Krajnji cilj je da se na Antarktiku spusti flota ovih robota, koji će se zakačiti za led i tokom dužeg perioda snimati podatke na jednom od najnepristupačnijih mjesta na Zemlji.

Postoji hitna potreba da se bolje razumije ovaj udaljeni, izolovani kontinent, jer ono što se ovdje dešava ima globalne implikacije.

Niz nedavnih istraživanja ukazuje da se može dogoditi da se led na Antarktiku počne da topi na alarmantne nove načine, što znači da bi prognoza porasta nivoa mora mogla biti znatno potcijenjena.

Ako bi se ledeni pokrivač Antarktika u potpunosti otopio, to bi izazvalo globalni porast nivoa mora za oko 61 metar – što bi predstavljalo potpunu katastrofu za priobalne zajednice.

Naučnici su posebno zainteresovani da shvate šta se dešava sa lednicima Antarktika, ogromnim pločama plutajućeg leda koje strše u okean i predstavljaju važnu odbranu od porasta nivoa mora, djelujući kao čep koji zadržava glečere na kopnu.

„Linija uzemljenja“ – tačka na kojoj se glečer diže sa morskog dna i postaje lednik – je mjesto gdje se može najbrže topiti, jer topla okeanska voda izjeda led ispod.

Ali dobijanje detaljnog pogleda na liniju uzemljenja u podmuklim antarktičkim pejzažima bilo je izuzetno teško.

„Godinama smo razmišljali o tome kako da prevaziđemo ove tehnološke i logističke izazove i mislimo da smo pronašli način“, rekao je Ijan Fenti, klimatski naučnik u Nasinoj Laboratoriji za mlazni pogon i naučni rukovodilac projekta Ajsnod.

Nasin plan je da spusti oko 10 robota Ajsnod, svaki dužine oko dva i po metra i prečnika 25 centimetara, u vodu kroz bušotinu u ledu ili iz broda pored obale. Oni nemaju pogon, ali će se kretati zahvaljujući okeanskim strujama, usmjeravanim specijalnim softverom, do svog antarktičkog odredišta gdje će aktivirati svoj „stajni trap“ – tri noge koje izlaze i pričvršćuju se za led.

Foto: Ilustracija, Pixabay

Kada budu na mjestu, njihovi senzori će pratiti koliko brzo toplija, slana voda okeana topi led, kao i koliko brzo hladna otopljena voda tone.

Flota bi mogla da radi do godinu dana, prikupljajući podatke tokom svih godišnjih doba, saopštila je Nasa.

Kada završe praćenje, roboti će se odvojiti od leda, otploviti na površinu okeana i prenijeti podatke putem satelita. Ovi podaci se zatim mogu uneti u kompjuterske modele kako bi se poboljšala tačnost projekcija porasta nivoa mora.

„Ovi roboti su platforma za dovođenje naučnih instrumenata na najteže dostupne lokacije na Zemlji“, rekao je Pol Glik, mašinski inženjer robotike u Laboratoriji za mlazni pogon i glavni istraživač Ajsnoda.

Tim je trenutno usmeren na razvoj tehničkih mogućnosti robota i planirano je još testova. Trenutno ne postoji tačan vremenski okvir kada će biti raspoređeni na Antarktiku, rekao je Glik za Si-En-En, „ali u idealnim uslovima voljeli bismo da to bude što je prije moguće“.

Roboti su i ranije korišćeni za posmatranja ispod leda Antarktika. Nedavni istraživački projekat koristio je robota nalik torpedu po imenu Ajsfin (Icefin), daljinski upravljano vozilo koje je snimalo informacije o temperaturi okeana, salanitetu i strujama.

Ali za razliku od Ajsfina, Ajsnods će biti potpuno autonoman. Oba sistema se međusobno dopunjuju, rekao je Rob Larter, pomorski geofizičar iz British Antarctic Survey, koji je bio dio istraživačkog projekta Ajsfin.

Tamo gdje Ajsfin može da zabilježi podatke u realnom vremenu, primjena je ograničena u zavisnosti od toga koliko dugo bušotina može da bude otvorena prije nego što se zamrzne, što je obično nekoliko dana. Ajsnod će moći da prikuplja podatke tokom mnogo dužeg perioda, ali ih neće prenositi dok se njegova misija ne završi.

Primjena obje mašine je izazovna i uključuje značajan rizik za sofisticiranu opremu, rekao je Larter za Si-En-En, „ali takvi inovativni pristupi i preuzimanje rizika su neophodni da bi se saznalo više o kritičnom skrivenom svijetu ispod lednika".