Konzumiranje istih namirnica i obroka nekada zvuči kao odlična ideja, pogotovo ako su hranljivi. No, postavlja se pitanje da li je to baš zdravo.

Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

Ako za doručak svakog dana jedete ovsenu kašu ili jaja i avokado, a za večeru ribu, povrće i rižu, lakše ćete planirati i pripremati obroke, što će vam, u velikoj mjeri olakšati svakodnevicu.

Iako je za neke možda normalno da jedu iste obroke svaki dan, ova rutina može dovesti do zabrinjavajućih rezultata. Ketrin Mecelar, nutricionistkinja i konsultantkinja za intuitivnu ishranu iz Sijetla, objasnila je da neko ko jede istu hranu svaki dan može imati ono što se zove ARFID - izbjegavajući/restriktivni poremećaj u ishrani koji utiče na to da ljudi jedu vrlo malo hrane ili izbjegavaju određenu hranu, piše "Miss7".

"Mislim da je raznovrsnost najbolja, pa pokušajte da jedete različite vrste žitarica, različite vrste povrća i različite vrste proteina tokom mjeseca", rekla je nutricionistkinja Emili Van Ek.

Ona smatra da ne treba preterivati sa raznovrsnošću obroka, ali da treba promeniti meni ako je uvek isti.

"Između ostalog, na ovaj način ćete više uživati u hrani. Ako jedete istu hranu svaki dan, brzo će vam dosaditi", kaže Van Ekova.

Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

Nutricionistkinja takođe predlaže da jedete puno povrća jer sadrži korisna vlakna, vitamine, fitonutrijente i antioksidante koji snižavaju holesterol i krvni pritisak i pomažu u prevenciji bolesti.

"Ako dnevni obrok uključuje raznovrsnu hranu, dobićete mnogo više hranljivih materija u samo tom jednom danu nego ako samo jedete jaja i tost za doručak, sendvič sa ćuretinom za ručak i govedinu i pirinač za večeru svaki dan", kazala je Van Ekova.

Međutim, prema njenim riječima, u redu je pripremiti istu hranu za nedjelju dana, kao što je piletina sa  pirinčem i brokolijem za ručak, sve dok je promijenite sljedeće nedjelje.

Dugoročno, neuravnotežena ishrana može uticati na mentalno zdravlje i društveni život osobe.

Mecelerova kaže da ograničavanje izbora hrane "može povećati anksioznost zbog hrane".

"Hrana treba da predstavlja zadovoljstvo i u njoj treba da uživate, tako da izbor hrane može uticati i na mentalno zdravlje ljudi. Još jedna loša stvar u jedenju iste hrane je da to može dovesti do intenzivne žudnje za hranom koju ne jedete", naglašava Mecelerova.

Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

Komentarišući sportiste na strogim dijetama ona je kazala: "Oni na kraju maštaju o hrani, razmišljaju o njoj cijeli dan, pa se čak i bude noću željeći nešto što ne bi trebalo da jedu".

Suština je, kako naglašava, da ako neko želi da živi zdrav život, treba jesti raznovrsnu hranu i unositi dovoljno hranljivih materija.

"Važno je razmišljati o izboru hrane koju jedete, ali naglašavanje oko donošenja 'zdravih' izbora hrane nije nužno korisno", rekla je Van Ekova.

Dodaje da ne moramo imati savršenu ishranu.

"Ali ako želite da je poboljšate, razmislite o hrani koju jedete, a ako shvatite da jedete premalo povrća ili proteina, ili da vam je nivo šećera u krvi loš, postepeno pravite male promjene. Ali potpuna promjena vaše ishrane na takav način da analizirate svaku hranu koju jedete nikada nije rješenje", zaključila je Van Ekova.