Neke vrste polena voća i povrća "ukrštaju" se sa polenom trave i drveća.

Foto: Ilustracija/ Pixabay

Ako patite od alergije na polen trava i drveća, bilo bi dobro da utvrdite koji tip polena pokreće vašu reakciju kako biste izbjegli moguće unakrsne reakcije ili tzv. oralni alergijski sindrom.

Naime, neke vrste polena voća i povrća "ukrštaju" se sa polenom trave i drveća, što može izazvati alergijsku reakciju ako jedete hranu koja se "ukršta" sa travom ili drvećem na koje ste alergični, kaže nutricionistkinja Adrijana Miletić Gospić.

"Na primjer, ljudi alergični na brezu treba da budu oprezni kada jedu svjež celer ili jabuke. Možda nemate nikakve simptome, što znači da ih možete normalno jesti, ali može doći do tipične alergijske reakcije, zbog čega je bolje izbegavati ove namirnice u svežem obliku", objašnjava nutricionista.

Međutim, možete bezbedno da jedete kuvani celer, na primer u supi ili kompot od jabuka. Stoga ne izbacujte voće ili povrće sa jelovnika, već ga jedite kuvano.

Orašasti plodovi takođe mogu izazvati unakrsnu alergijsku reakciju kod onih koji su alergični na polen drveća, npr. lješnika. Unakrsna reaktivnost se takođe može javiti između ambrozije i banana, dinje, lubenice, krastavca, tikvica i artičoka, a ove namirnice treba izbjegavati. Najbolje je da odmah prestanete da ih konzumirate ako vam se posle njih simptomi alergije pogoršaju, a ambrozija tek cvjeta, savetuju stručnjaci. Ne pokušavajte da pomognete sebi čajem od kamilice, ehinacee ili hibiskusa. Takođe mogu da formiraju lošu kombinaciju sa ambrozijom.

Alergijski simptomi nakon konzumiranja određene vrste svježeg voća ili povrća su najintenzivniji u periodu cvjetanja određenog polena sa kojim postoji unakrsna reaktivnost. Na primjer, kod celera simptomi će biti najizraženiji u februaru, kada je breza u cvijetu. Ne bi trebalo da imate problema sa tim u maju.

Ljudi koji imaju intoleranciju na histamin, odnosno oni kojima nedostaje enzim diamin oksidaza (DAO), koji razgrađuje histamin, treba da izbjegavaju fermentisane proizvode, posebno one sa visokim sadržajem proteina. Ovo se prvenstveno odnosi na tvrde sireve ili sireve sa plemenitom buđi jer sadrže visok nivo histamina i mogu izazvati simptome slične alergijama. 

"Ovi ljudi treba da izbjegavaju i drugu hranu bogatu histaminom, prije svega odstajalo meso i ribu, suhomesnato i riblje konzerve, kisjelo povrće, vino i alkoholna pića. S druge strane, ljudi koji normalno metabolišu histamin mogu da jedu pomenutu hranu bez ikakvih problema", zaključila je nutricionistkinja.

Često se naglašava da i med treba izbegavati zbog unakrsnih reakcija. Pošto pčele lete od cveta do cveta sakupljajući polen, ako ste alergični na neku vrstu polena, takođe biste mogli da imate alergijsku reakciju na med, što bi najviše smetalo onima koji su alergični na pelin.

Slično je i sa paprikama, koje su takođe bogate beta-karotenom i kalijumom, pa se preporučuje da ih jedete sirove. Pored toga, bromelain iz ananasa je moćna antiinflamatorna supstanca koja ublažava bol, smanjuje otok i podstiče oporavak tkiva. Smatra se da njegova efikasnost proizilazi iz interakcije sa prostaglandinima, supstancama sličnim hormonima, što ananas čini jednom od najvažnijih namirnica u borbi protiv alergija.

Pored svega ovoga, postoje i namirnice koje često izazivaju alergijske reakcije. To uključuje mlijeko, jaja, orašaste plodove, kikiriki, gluten, soju, ribu i morske plodove. Ove reakcije mogu biti veoma intenzivne, ponekad čak i opasne po život, i mnogo ozbiljnije od onih koje se javljaju kao posledica unakrsne alergije.

Luk

Smanjuje skoro svaku upalu, poboljšava iskorišćavanje vitamina C i stabilizuje ćelijske membrane, tako da ljudi manje reaguju na alergene. Kad god možete, isjeckajte ga u hranu.

Paprika

Stručnjaci tvrde da se uz jači imuni sistem lakše nosi sa alergijom, pa ga treba stalno nadograđivati. Vitamin C je neophodan za ovo, a paprika sadrži četiri puta više vitamina C od pomorandže. Dobra vijest je da sadrži i beta-karoten i kalijum, koji su takođe korisni za imunitet.

Bobičasto voće

Kvercetin koji se nalazi u bobičastom voću smanjuje histaminske reakcije. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je do sada istraživanje rađeno na ćelijama i da nije dokazano na ljudima, pa treba biti oprezan. Ali možete pokušati.

Peršun

Među najbogatijim je biljkama vitaminom C i brojnim mineralima, ali je veoma važno paziti na količinu. U većim količinama može da izazove promjene na jetri, a ne samo alergijsku reakciju, upozoravaju ljekari.

Kivi

Kivi će pomoći u sprečavanju blažih oblika alergija. Naime, vitamin C iz kivija poboljšava aktivnost diamin oksidaze, odnosno enzima koji razgrađuje histamin, a to može pomoći osobama sa blažim oblicima netolerancije na histamin.

Ananas

In vitro studije su dokazale antiinflamatorno dejstvo bromelaina iz ananasa i smanjenje iritacije kod alergijskih bolesti kao što je astma. Zato ga obavezno uključite u ishranu ako patite od alergija.

Tuna

Neke epidemiološke studije pokazuju da je učestalost astme i alergijskog rinitisa manja kod osoba koje unose veće količine omega-3 masnih kisjelina u hranu, pa je dobro uključiti tunu u ishranu jer je bogata omega-3 kisjelinama. Ali tu su i skuša i sardine.

Kefir

Sa kefirom unosite dobre bakterije. Brojne studije ukazuju na pozitivne efekte probiotika na atopijske bolesti. Zbog regulisanja mikroflore, svakako je poželjna dnevna konzumacija kefira.

Med

Kao što smo napomenuli, polenova zrna u medu su "umrtvljena" i telo ih najčešće prihvata bez ikakve značajnije reakcije, ali ako ste veoma osjetljivi na polen, to može izazvati teške alergijske reakcije. Zato - budite oprezni.

Kisjeli kupus

Postoje istraživanja koja sugerišu da probiotici dobro utiču na simptome alergije i da ih mogu spriječiti. Zato jedite jogurt, kefir, kisjeli kupus, kombuhu, tempeh i svježi sir.

Meso

Dokazano je da cink jača imuni sistem i pomaže u prevenciji alergija, a veoma je koristan i u liječenju simptoma, posebno ublažavanju zapaljenja nazalne i očne sluzokože. Naći ćete ga u govedini, piletini, školjkama, mahunarkama i orasima. Jaja, cijela zrna i crna čokolada su takođe dobri izvori.

Pazite: Ove namirnice mogu izazvati alergije

Ako patite od alergija, postoje namirnice koje je bolje izbjegavati jer mogu pogoršati simptome ili dovesti do razvoja nove alergije.  Med je jedan od primjera jer, osim što pomaže u ublažavanju simptoma alergije, moguće je da ste alergični na određeni polen koji je sastojak meda i da zbog toga razvijete reakciju na med. Ako imate sklonost ka kožnim alergijama, budite oprezni sa bjelancima, jer često mogu da izazovu intoleranciju na jaja, koja se manifestuje osipom i smetnjama u varenju.

Budite oprezni sa šumskim voćem i jagodama, prerađenim mesom (salame i kobasice, paštete i drugi konzervirani proizvodi), morskim plodovima, paradajzom, sirom, gaziranim pićima i kikirikijem, a u nekim slučajevima i čokolada može izazvati alergijsku reakciju.