Na površini Sunca 14. maja 2025. dogodila se najsnažnija solarna erupcija u ovoj godini, saopštila je NASA.

Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

Aktivna sunčeva pjega, označena kao AR 4087, izbila je sa lijeve – istočne – strane Sunca, oslobađajući snažan bljesak klase X2.7 koji je dostigao vrhunac u 08:25 po UTC vremenu.

Bljesak X-zraka i gama zračenja bio je dovoljno jak da izazove kratkotrajne radio-prekide na osvetljenoj strani Zemlje, ali, prema podacima američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA), daljih posljedica po našu planetu neće biti.

Solarne baklje i koronalna izbacivanja mase (CME) česta su pojava tokom najaktivnije faze jedanaestogodišnjeg sunčevog ciklusa, u kojoj se trenutno i nalazimo. Do sada najjača erupcija u ovom ciklusu bila je baklja klase X9.0, zabilježena u oktobru 2024, piše Science alert.

Solarni bljesak nastaje kao eksplozivno oslobađanje energije kada se magnetne linije na površini Sunca naglo „pokidaju“ i ponovo spoje. CME, s druge strane, predstavlja svojevrsno „kivanje“ Sunca – izbacivanje milijardi tona naelektrisanih čestica u svemir, zajedno sa složenim magnetnim poljima.

Upravo CME izaziva spektakularne pojave koje možemo vidjeti na Zemlji, kao što su aurora borealis (severna svjetlost) i aurora australis (južna svetlost), koje nastaju interakcijom sunčevih čestica sa molekulima u gornjim slojevima atmosfere.

Iako solarni bljeskovi i CME često nastupaju zajedno, uticaj na Zemlju zavisi od toga u kom pravcu erupcija ide i koliko je snažna. Erupcije koje dolaze s ivice Sunca uglavnom nas zaobiđu, dok one koje dolaze iz centralnog dijela sunčevog diska mogu direktno udariti u Zemlju, izazivajući ne samo svetlosne pojave već i potencijalne smetnje u elektronici.

Kada CME pogodi Zemlju, dolazi do geomagnetnih oluja koje, iako retko, mogu biti opasne. Ove interakcije u atmosferi mogu izazvati električne struje koje remete rad elektroenergetskih mreža, sistema za navigaciju, komunikaciju i satelite.

Ipak, u ovom slučaju – X2.7 erupcija od 14. maja – ne očekuju se takvi efekti. Ali region AR 4087 ostaje izuzetno aktivan. Osim pomenutog X-bljeska, tokom istog dana zabeleženi su i bljeskovi klase M5.2, M1.2, M7.5 i M4.6, koji su za klasu slabiji, ali i dalje značajni.

Takvo ponašanje uobičajeno je za period tzv. solarnog maksimuma – kada Sunce menja polaritet, a broj sunčevih pjega, bljeskova i CME-ova naglo raste. NASA, NOAA i Panel za predviđanje solarnog ciklusa objavili su da je solarni maksimum dostignut u oktobru 2024, a iako aktivnost sada polako opada, Sunce je i dalje veoma „živo“.

Kako se Sunce rotira u smeru suprotnom od kazaljke na satu, region AR 4087 će u narednim danima prelaziti preko centralnog dela sunčevog diska, što povećava šanse da eventualne naredne erupcije budu usmerene ka Zemlji.

Zato ostaje da se nadamo vedrom nebu – i bezopasnim izbacivanjima sunčeve mase.