Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš izjavio je da svjetska organizacija aktivno sarađuje sa rivalskim Odborom za mir predsjednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donalda Trampa, ali samo u vezi sa Gazom, dok je sve ostalo Trampov lični projekat.

Foto: United Nations Global Compact

Gutereš je za briselski portal Politiko rekao da pozdravlja cilj Trampovog Odbora da finansira i sprovede osnovne elemente plana za obnovu palestinskih domova i infrastrukture u Pojasu Gaze.

„Postoji cilj koji je on definisao, a odobrio Savjet bezbjednosti i mi aktivno sarađujemo sa strukturama koje je stvorio Odbor za mir“, rekao je Gutereš.

Generalni sekretar je, ipak, doveo u pitanje šire ambicije te organizacije, koju je Tramp opisao kao alternativu, kako je naveo, propalim međunarodnim institucijama kada ju je pokrenuo u septembru prošle godine.
 
Gutereš je rekao da, osim plana za obnovu Gaze, ne vidi potrebu za Trampovim odborom.

„Sve ostalo je sada lični projekat predsjednika Trampa, u kom on ima potpunu kontrolu nad svim“, ocijenio je on.

Gutereš je dodao da „ovo nije efikasan način za rješavanje dramatičnih problema koje sada imamo“.

„Moramo biti jasni u vezi sa međunarodnim pravom, biti jasni u vezi sa vrijednostima Povelje Ujedinjenih nacija. To je neophodno u svakoj mirovnoj inicijativi“, naveo je on.

Generalni sekretar je odbranio ulogu UN u sukobima poput krize u Ormuskom moreuzu, sugerišući da bi njegova organizacija mogla biti dio plana za deeskalaciju napada i zaštitu tog plovnog puta.

„Moj glavni cilj je da vidim da li je moguće stvoriti uslove u Ormuskom moreuzu slične onima koji su postojali u prošlosti“, rekao je on i dodao da su UN u kontaktu sa ključnim akterima u Persijskom zalivu, kao i sa Evropskim savjetom.
On je dodao da su UN „formirale radne grupe koje će to moći da urade“.

"Ali mi više volimo da direktno sarađujemo sa SAD i drugim državama“, zaključio je Gutereš.

Tramp tvrdi da bi Odbor za mir mogao da se pokaže kao „najznačajnije međunarodno tijelo u istoriji“.

Za stalno članstvo u Odboru potreban je doprinos od milijardu dolara, a mnoge zemlje svijeta, poput Velike Britanije, Kanade, Francuske i Njemačke, ostale su po strani, dok su Rusija i Kina do sada odbile da se pridruže.