Da li je potrebno da se peremo veoma često? Neki stručnjaci vjeruju da se svakodnevno tuširanje više zasniva na „društvenom ugovoru“ nego na stvarnim higijenskim potrebama.

Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

Prošlog mjeseca, britanski TV voditelj Džonatan Ros postao je medijska senzacija zbog izjave da se ponekad kupa rjeđe od jednom nedjeljno, a 2023. godine, glumica Amerika Ferera je u izjavom intervjuu zapanjila svoje kolege iz ekipe filma Barbi kada je priznala da povremeno preskače tuš.

Godine 2021. godine glumac Ešton Kučer je zgrozio javnost svojom rutinom svakodnevnog pranja pazuha i međunožja i ničim drugim, a njegov kolega, glumac Džejk Gilenhol, rekao je da vjeruje da je kupanje ponekad „manje neophodno“ (ali kasnije je tvrdio da je bio sarkastičan). Kako su se javile druge poznate ličnosti, uznemirenost je postala toliko velika da su glumci Džejson Momoa i Stena ubrzo morali da razjasne kako se redovno i često tuširaju.

Ali, iako je često pranje ruku ključno za zaustavljanje širenja mikroba, prema mišljenju većine ljekara, svakodnevno tuširanje nema inherentne koristi za fizičko zdravlje. U stvari, može čak biti loše jer nam isušuje kožu i podriva naš imuni sistem. Ipak, studije pokazuju da se više od polovine Amerikanaca i Britanaca tušira svaki dan, piše Matilda Velin, kolumnistkinja Bi-Bi-Sija.

Da li je vrijeme da se prekine sa tom praksom?

Nije lako pronaći nekoga ko je spreman da objavi da se ne tušira. Godine 2015, hemičar Dejvid Vitlok dospeo je na naslovne strane kada je otkrio da se nije tuširao 12 godina. Umjesto toga, poprskao bi se dobrim bakterijama, pa je čak i pokrenuo brend za njegu kože zasnovan na ovoj filozofiji.

Naša strast za svakodnevnim susretom sa sapunom i vodom takođe je iznenađujuće retko u fokusu akademskog interesovanja. Toliko da je izvještaj iz 2005. naizgled još uvijek merilo u istraživačkim krugovima. U Britaniji je uobičajeno tuširanje jednom ili ponekad dva puta dnevno, navodi se u izveštaju. Za mnoge je ovo „postala toliko normalna rutina da im je društveno i fizički neprijatno da se ređe peru“.

Dejl Saderton, profesor sociologije potrošnje na Univerzitetu u Bristolu, jedan je od koautora ovog istraživanja. „Peremo svoja tijela mnogo više nego što smo to radili u prošlosti“, kaže u izjavi za Bi-Bi-Si. Promena je uglavnom nastala u posljednjih 100 godina, a nije bila planirana. U stvari, izgleda da se to dogodilo gotovo slučajno.

Tradicionalno, ljudi su se čistili kupanjem. Kultura oko kupanja je veoma raznovrsna – od korišćenja ljekovite vode u banjskom liječilištu do modernijeg opuštanja u penušavoj kupki uz čašu vina ili šolju čaja i knjigu. (Što za razliku od tuširanja zahtjeva manje vode, a jeftiniji je i ekološki prihvatljivije, u zavisnosti od trajanja tuširanja. I dok neki kažu da je tuš higijenskiji jer se prljavština ispere, drugi ukazuju da je razlika premala da bi bila značajna).

„Ako se vratite 100 godina unazad, nismo se tuširali svaki dan, jer tuš nije bio normalna stvar“, kaže profesorica Kristen Gram-Hansen sa Odeljenja za pejzažnu arhitekturu Univerziteta Alborg u Danskoj.

„Ne tuširamo se zbog zdravlja. Tuširamo se jer je to postalo normalna stvar."

Aspekt društvenog ugovora čestog tuširanja postaje očigledan kada se stavimo u situacije poput kampovanja ili muzičkih festivala, kaže profesorica. Tu na scenu stupaju različite norme i odjednom je u redu tuširati se manje.

Šta donosi budućnost? Hoćemo li uskoro svi izbeći tuš kabinu? Malo vjerovatno. Akademici ne vide značajan trend da se ljudi manje tuširaju iz ekoloških razloga.

„Nemoguće je da sada svi kažemo: 'O, to je bila loša ideja! Hajde da prestanemo'", napominje Saderton. „Ne možete da vratite sat unazad. Norme tuširanja su sada ugrađene u naše društvo."

Zato se čini da će svi oni koji se ne tuširaju svakog dana i dalje biti smatrani za čudake. Kako kaže profesor Makarti:

„Zašto se peremo? Uglavnom zato što se plašimo da će nam neko drugi reći da smrdimo.“