Pijuckanje pića uz obrok je uobičajeno, a takođe je povezano sa boljim varenjem, podsticanjem sitosti i promišljenom pauzom između zalogaja.

Foto: Ilustracija/Pixabay.com 

Ali sada, nova studija sugeriše da pijenje vode ili soka u vrijeme obroka može biti signal loše regulisanih obrazaca ishrane koji mogu dovesti do toga da jedete više nego što je potrebno.

Studija koju su sproveli istraživači u oblasti ishrane i nauke o hrani na Pen Državnom univerzitetu imala je za cilj da ispita ova ponašanja u realnom vremenu kako bi razumijela njihov uticaj na prejedanje i potencijalni razvoj gojaznosti. Ono što su otkrili je da je jedno specifično ponašanje kod pojedinaca koji se bore sa svojim reakcijama na hranu navodilo da jedu više, a bilo je povezano sa napitkom serviranim uz obrok, piše Politika.

Da bi istražili ponašanje i njihov odnos sa unosom hrane, 42 učesnika su pozvana u laboratoriju da konzumiraju različite veličine porcija makarona i sira tokom četiri različita dana. Nešto više od polovine učesnika je bilo normalne težine, oko 30 odsto je bilo gojazno, a ostalih 50 odsto moglo bi se klasifikovati kao gojazno. Količina servirane testenine je svaki put servirana uz pola litre vode.

Metodologija istraživača je bila da snime i analiziraju ponašanje učesnika u ishrani, uključujući vrijeme između zalogaja, veličinu zalogaja, prestanak jedenja i pijuckanja. Prije vježbe ishrane, učesnici su takođe procjenjeni za kontrolu regulacije hrane. U suštini, prezentovani su im tanjiri sa ukusnom hranom kako bi se utvrdilo da li ih sprječava da preduzmu određenu akciju. Ovo je omogućilo istraživačima da procjene uobičajeno ponašanje pojedinačnih učesnika kada jedu.

Bez obzira na rezultat na testu vremena reakcije, učesnici su jeli više kada su dobili veće porcije hrane. Dalje, čini se da veličina zalogaja i brzina jedenja nisu uticali na količinu hrane koju ljudi konzumiraju — međutim, često uzimanje gutljaja vode jeste. Činilo se da su pojedinci koji su loše obavili zadatak vremena reakcije na hranu konzumirali više vode od onih koji su radili bolje.

Istraživački tim je zapisao:

„Moguće je da se pojedinci sa lošijom inhibicijskom kontrolom angažuju u većem ponašanju prelaska kako bi maksimizirali nagradu odlaganjem hedonističkog pada tokom potrošnje. Drugim rečima, to „prebacivanje ponašanja” između zalogaja i gutljaja moglo bi poslužiti kao način na koji veći ljudi žele da produže zadovoljstvo tokom obroka, izvlačeći obrok što je duže moguće“, prenosi magazin Helti.

Dalje proučavanje ove veze moglo bi zaključiti da bi terapija kognitivnog ponašanja mogla pomoći u regulaciji hrane, potencijalno dodajući još jedan sloj kontroli težine i zdravoj ishrani. Upravljanje promenom ponašanja može ponuditi rešenje za pojedince sklone prejedanju.