Tokom prve polovine 2024. godine, donijet je veliki broj zakonskih i strateških dokumenata kojima se crnogorski propisi u velikoj mjeri približavaju evropskim. Na taj način ispunjavamo mjerila za zatvaranje pregovaračkih poglavlja, ali što je još važnije, postepeno uvodimo evropske standarde i unapređujemo kvalitet života naših građana, kazala je ministarka evropskih poslova Maida Gorčević na današnjoj sjednici Vlade.

Foto: Vlada Crne Gore/Saša Matić, arhiva

Vlada je danas, kako je saopšteno iz resora ministarke Gorčević, razmatrala status realizacije Programa pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji 2024-2027, tokom prve polovine 2024. godine.

U prvoj polovini, kako je istakla ministarka, je realizovana gotovo polovina planiranih obaveza iz Programa pristupanja Crne Gore EU.

Ona je dodala da je, od ukupno 102 obaveze, realizovano 50.

Podsjetila je da je Vlada donijela 28 veoma važnih zakona, što predstavlja 61 odsto od planiranog i 28 podzakonskih akata, što predstavlja 57 odsto od planiranog.

„Iako je to neuporedivo bolje u odnosu na prošlu godinu, nećemo se zadovoljiti ovim brojkama i trudićemo se da stepen realizacije do kraja godine bude znatno viši“, kazala je Gorčević.

“Osim seta zakona iz oblasti pravosuđa i medija koji su bili ključni za dobijanje pozitivnog IBAR-a, i koji su bili u fokusu rada Vlade, u prvoj polovini godine, institucije su posvećeno radile i na drugim važnim propisima. U tom smislu, donijeti su i Zakon o informacionoj bezbjednosti, Zakon o sigurnosti snabdijevanju naftnim derivatima, Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o popisu poljoprivrede 2024. godine. Donijeti su i strateški dokumenti i akcioni planovi koji tretiraju oblasti borbe protiv korupcije, zapošljavanja, unapređenja zaštite i zdravlja na radu, intelektualne svojine Crne Gore, socijalne inkluzije Roma i Egipćana, unapređenja kvaliteta života LGBTI osoba u Crnoj Gori. Takođe, kroz donijeta dokumenta, Vlada je radila na približavanju evropskim standardima u oblasti integrisanog upravljanja granicom, prevencije i suzbijanja terorizma, pranja novca i finansiranja terorizma, Šengenskog akcionog plana, kao i borbe protiv trgovine ljudima“, kazala je Gorčević.

Iz MEP su naveli da su se članovi Vlade saglasili da, iako je procenat realizacije PPCG-a bolji nego u uporednom periodu iz 2023. godine, neophodno je da, nakon dobijanja pozitivnog IBARa, sve institucije ubrzaju rad na donošenju planiranih dokumenata čime će se, kako kažu, jasno demonstrirati odlučnost Crne Gore ispuni sve obaveze iz evropske agende i kratkom vremenskom periodu ostvari članstvo u EU.