Učili su nas da je doručak najvažniji obrok u danu. Ali… šta ako to nije baš tačno?

Foto: Ilustracija/Pixabay

Mnogi ljudi i dalje vjeruju da moraju da jedu čim otvore oči. Drugi, opet, preskaču doručakbez trunke griže savjesti – i žive sasvim dobro. Neki se oslanjaju isključivo na kafu do ručka, dok drugi ne mogu da zamisle dan bez tosta i džema.

Kada je najbolje vrijeme za doručak? Nutricionisti imaju jasan odgovor
Nutricionisti se generalno slažu – ne treba jesti odmah nakon buđenja. Idealno vrijeme za doručak je kasno jutro, između devet i 10 sati, piše N1.

„To produžava vaš noćni post i daje vašem sistemu za varenje više vremena za odmor“ kaže dr Rupi Aujla, ljekar i autor podkasta „The Doctor’s Kitchen“.

Ova praksa poznata kao vremenski ograničeno jedenje (time-restricted eating) pomaže tijelu da troši masti umesto ugljenih hidrata, čime se, zahvaljujući autofagiji, poboljšava metabolizam i potpomaže mršavljenje.

Prema njegovim riječima, nakon buđenja najvažnije je hidrirati se.

„Vaši bubrezi rade prekovremeno tokom noći. Ja ujutru pijem vodu sa malo soli, a prvi pravi obrok jedem oko 10″, kaže on.

Zašto nismo gladni ujutru? Odgovor leži u glukozi
Nije neobično da ljudi nisu gladni čim ustanu i to ima svoje objašnjenje.

„Tijelo već počinje da oslobađa glukozu u krv prije nego što se probudite. Već imate energiju u sistemu,“ objašnjava za GQmagazin prof. Adam Kolins, nutricionista sa Univerziteta u Sariju.

Zato ne treba forsirati hranu ako je organizam ne traži, bar ne odmah.

Najčešće greške koje pravimo za doručak

Većina klasičnih doručaka, poput žitarica, kroasana i bijelog hleba, zasniva se na prostim ugljenim hidratima. To znači – brz nalet šećera, a zatim jednako brz pad, prenosi Zadovoljna.rs.

„Dobićete lijep skok glukoze koji hrani ćelije, ali ubrzo nakon toga sledi pad energije“, objašnjava dr Aujla i dodaje da ste do sredine jutra ponovo gladni i posežete za kafom.

Šta jesti za doručak da ostanemo siti i puni energije?
Umjesto ugljenih hidrata, stručnjaci preporučuju doručak bogat proteinima i vlaknima. To nas duže drži sitima, stabilizuje nivo šećera u krvi i pomaže koncentraciji.

Dr Aujla predlaže svoju verziju ovsenih pahuljica:

– 2 kašike ovsenih pahuljica

– 2 kašike mljevenog lana

– 1 kašika čia sjemenki

– 1 kašika konopljinog sjemena

– narendana jabuka, sjemenke bundeve, protein u prahu

– kokosovo mlijeko ili voda

Ako ima više vremena, on lično doručkuje jaja, tofu na integralnom hlebu, šakšuku (vegeterijansko jelo koje se sastoji od jaja poširanih u sosu od paradajza, paprike i luka) sa sočivom i avokadom – ili ostatke večere: losos, batat, salata.

„Većina doručaka danas potpuno je suprotna od ishrane lovaca-sakupljača“, kaže i dodaje: „Zamislite doručak koji ne mora biti sladak, već konkretan i hranljiv“.

Da li uopšte moramo da doručkujemo? Šta kaže nauka
Za mnoge ljude, doručak je obrok koji bez problema preskaču – posebno radnim danima. Iako neka istraživanja pokazuju vezu između preskakanja doručka i gojaznosti, profesor Kolins kaže da je to najčešće zato što ljudi pokušavaju da smanje unos hrane izbacivanjem obroka.

Ako doručak jednostavno ne može da se uklopi u vašu jutarnju rutinu – to je u redu.

„Samo se postarajte da u ostalim obrocima unesete važne nutrijente, i da kasnije ne pojedete više nego što bi trebalo“, savetuje Kolins.

On dodaje da je možda branč zapravo najbolje rješenje, Uostalom, u čemu je razlika između kasnog doručka i bruncha?

Kako izgleda zdrav doručak po mišljenju stručnjaka

– Ne jedite odmah po buđenju – sačekajte do kasnog jutra

– Fokusirajte se na hidrataciju čim ustanete

– Izbjegavajte prazne ugljene hidrate i šećere

– Birajte obroke bogate proteinima i vlaknima

– Ne opterećujte se ako preskočite doručak, važno je šta jedete u ostatku dana.