Večera je često najobilniji obrok u toku dana, iako to zapravo nije najzdraviji izbor – upozoravaju stručnjaci. Suprotno toj uobičajenoj praksi, postoji stara izreka koja glasi: „Doručkuj kao kralj, ručak podijeli sa prijateljem, a večeru daj neprijatelju”. Ispostavlja se da ovaj savjet i te kako ima uporište u savremenim nutricionističkim preporukama.

Foto: Ilustracija/ Pexels

Marta Garaulet, profesorka fiziologije na Univerzitetu Mursija u Španiji, provodi nekoliko mjeseci godišnje van zemlje. Primijetila je da su mnogi ljudi često toliko zauzeti da nemaju vremena za obilniji obrok do večeri.

Zašto večera ne bi trebalo da bude vaš najveći obrok

Naučnici još uvjek istražuju tačno kako veličina obroka i vrijeme mogu uticati na zdravlje. Ali oni znaju jednu stvar: vjerovatno je najbolje izbegavati da večera bude vaš najveći obrok, rekla je dr Garaulet, prenosi Miss7.

Zašto su veličina obroka i vrjeme važni

Decenijama, naučnici su se fokusirali na to šta ljudi jedu, a ne kada jedu, tako da nije bilo mnogo velikih ili dugoročnih studija o uticaju vremena obroka na zdravlje, objasnio je Nur Makarem, docent epidemiologije na Mailman školi javnog zdravlja Univerziteta Kolumbija. Međutim, dosadašnja istraživanja pokazuju dosljedne veze.

Ljudi koji uveče unose veći procenat dnevnih kalorija imaju veći rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska i pojačane upale u tijelu. Unutrašnji sat vašeg tijela, koji reguliše kako vaše ćelije funkcionišu, mogao bi da bude bar djelimično kriv, rekao je za Njujork Tajms Frank A.J.L. Šir, direktor programa medicinske hronobiologije u Brigamu i ženskoj bolnici u Bostonu.

Ujutro, vaše tijelo je spremno za konzumiranje i obradu velikog obroka. Spreman je da apsorbuje hranljive materije i distribuira ih vašim ćelijama kako bi obezbijedio energiju za svakodnevne aktivnosti. Ali postepeno, kako dan napreduje, organi koji vam pomažu da metabolizujete hranljive materije, poput jetre i pankreasa, počinju da reaguju sporije. Naučnici ove efekte najjasnije vide u nivou šećera u krvi. Ako konzumirate dva identična obroka, jedan ujutru i jedan uveče, skok šećera u krvi će biti veći i ostaće povišen duže nakon večernjeg obroka, rekao je dr Šir.

A kada vam nivoi melatonina — hormona koji signalizira da je vrijeme za spavanje — poraste sat ili dva prije spavanja, on potiskuje lučenje insulina iz pankreasa, što otežava vašem tijelu da reguliše šećer u krvi. Ako vam je šećer u krvi često povišen zbog velikih večernjih obroka, može se povećati rizik od razvoja visokog krvnog pritiska, hronične upale, gojaznosti i dijabetesa tipa 2.